„Ova obaveza je zasnovana na razmeni pisama između kosovskih vlasti i generalnog sekretara NATO-a iz 2013. godine“, izjavio je zvaničnik NATO-a za Tanjug.
Na pitanje Tanjuga da li može da dobije uvid u ta dokumenta, NATO zvaničnik objašnjava da ta korespondencija nije dostupna za javnost.
Iako se nijedna od 15 tačaka Briselskog sporazuma ne odnosi direktno na obaveze Kosovskih bezbednosnih snaga, njihove dužnosti, posebno kada je reč o aktivnostima na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, garantovane su kroz pisma koja su razmenili predsednik Kosova Hašim Tači i tadašnji prvi čovek Alijanse Anders Fog Rasmunsen.
Nakon samog potpisivanja Briselskog sporazuma, 19. aprila 2013. godine, potpisnici, tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i Hašim Tači, zajedno sa bivšom šeficom EU diplomatije Ketrin Ešton, sastali su se u Briselu sa NATO zvaničnicima.
Cilj tog sastanka je bio dogovor oko garancija bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
U razgovoru za Tanjug zvaničnik NATO-a ponavlja da su mnoge članice Alijanse jasno poručile Prištini da njihov potez transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga dolazi u pogrešnom trenutku.
On je upozorio na to da je važno da se svi uzdrže od izjava i koraka koji mogu imati „nepredviđene posledice“.
„Misija Kfora je tu da doprinese održanju sigurnosti, bezbednosti i slobode kretanja na Kosovu. Ona to čini nepristrasno, podjednako za sve zajednice, a na osnovu mandata dobijenog Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN“, kažu u sedištu NATO-a.
Zvaničnik Alijanse u izjavi za Tanjug zaključuje da tranzicija KBS neće ni na koji način uticati na mandat Kfora koji će nastaviti da obezbeđuje sigurno okruženje na Kosovu na dobrobit svih građana koji tu žive.