„Još nije kasno… Danci treba da izdaju dozvole koje nedostaju“, naveo je Brujet, a prenosi list „Handelsblat“.
On je rekao da su Berlin i Vašington približili stavove o tom pitanju.
„Savezna vlada Nemačke razume naš stav.“
Prema Brujetovim rečima, svojim dejstvima Sjedinjene Američke Države ne pokušavaju da istisnu ruski gas s evropskog tržišta.
„Rusija može da ostane deo ponude, ali Evropa je dužna da diversifikuje svoje isporučioce gasa i ne može da zavisi od jednog operatera“, naveo je američki činovnik.
Zamenik američkog ministra energetike je dodao da SAD ne isključuju mogućnost uvođenja sankcija zbog realizacije „Severnog toka 2“.
„O tome će konačnu odluku doneti Stejt department“, naveo je Brujet.
„Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda od obala Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Projekat bi trebalo da bude realizovan do kraja ove godine. Dozvolu za izgradnju gasovoda izdale su Nemačka, Finska i Švedska, a čeka se još saglasnost Danske.
Protiv projekta aktivno se zalaže Ukrajina, koja strahuje od toga da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i Poljska, Letonija i Litvanija. Projektu se protive i SAD koje u Evropi nude svoj tečni prirodni gas.
Šef nemačke diplomatije Hajko Mas je izjavio da „Severni tok 2“ nije isključivo nemački i ruski projekat i da ima opšteevropski značaj. On je pozvao Vašington da se ne meša u pitanja evropske energetske politike.