„Ono što ja tražim nisu reč i/ili demarši, već konkretni koraci, kao što je ukidanje finansijske pomoći. Sve dok SAD i EU ne budu spremne da ih konkretno kazne, kosovski Albanci neće odustati“, kaže Montgomeri za Tanjug.
On je tako odgovorio na pitanja kako i koliko ozbiljno treba shvatiti američke zahteve prema Prištini i šta bi mogao da bude odgovor Amerike na to što je Priština ignoriše kao partnera.
On, međutim, upozorava na opasnosti po Srbiju:
„Kosovski Albanci će učiniti sve, izvesti bilo kakvu provokaciju, kako bi naveli Srbiju da reaguje na način koji bi odvukao pažnju sveta sa kosovskih Albanca i ponovo je usmerio na Srbiju. Ne nasedajte na to!“.
On je naglasio da iznosi lične stavove i procene, budući da nema kontakt sa aktuelnom američkom administracijom, te da nije upoznat sa tim da li se odnos prema pitanju Kosova menja.
SAD su, u poslednjih 15 godina, imale daleko najveći uticaj na Kosovo i ujedno bile najjači podržavalac albanskog stava, podseća bivši američki ambasador.
„Ta apsolutna podrška izgleda da je počela, bar u nekim stvarima, da se krnji“, kaže Montgomeri, ističući da taj zaključak donosi „isključivo na osnovu pisanja medija“.
Bivši američki ambasador smatra da tačku preokreta predstavlja Briselski sporazum, koji kosovski Albanci mrze, jer je njihova namera da spreče formiranje Zajednice srpskih opština.
„Srpska strana je, ispunjavajući svoje obaveze, odigrala odlično. Strategija Albanaca bila je prvo odlaganje i potom — da odlažu i dalje“, rekao je on.
Nemačka glavna prepreka
Kosovski Albanci su, zatim, kaže Montgomeri, počeli sa izazivanjem provokacija i kao primer za to navodi odnos prema Marku Đuriću, takse od 100 odsto, formiranje kosovske vojske, čemu se, kako ističe, SAD od samog početka oštro protive i što je čak zapisano u ustavu kosovskih Albanaca.
„Glavna svrha svih ovih poteza bila je da se odvuče pažnja od potrebe da ispune svoje obaveze predviđene Briselskim sporazumom“, naveo je Montgomeri.
Bivši američki ambasador u Srbiji pretpostavlja da su sve te akcije stavile na probu američko strpljenje i da čak izgleda, kako kaže — čitajući između redova, da su SAD postale otvorenije prema ideji korekcije granica.
Čini se, dodaje on, da je prava prepreka korekciji granica — Nemačka.
Ipak, navodi Montgomeri, on sve to bazira na izveštajima medija.