Iako u Institutu za javno zdravlje „Batut“ ističu da je reč o sezonskom gripu i da nema naznaka da je epidemijskog karaktera, jedan od najglasnijih zagovornika imunizacije epidemiolog dr Predrag Kon za Sputnjik kaže da ipak ima razloga za zabrinutost. Svetska zdravstvena organizacija svrstala je grip među deset najvećih štetočina za zdravlje ljudi, mi tu opasnost ne shvatamo u dovoljnoj meri, kaže on i dodaje da se pojavilo nekoliko virusa koji su nam već poznati: AH1, AH3 i B.
„Ovo je baš onaj pandemijski grip koji je harao pre deset godina, ovo je rep te iste pandemije. Narod mora da shvati, moramo da učimo, kada jedna stručna služba, kao što je epidemiologija, jasno saopšti tokom pandemije da se to dešava jednom u nekoliko decenija, da tada nema pregovora oko toga da li treba ili ne treba da se vakciniše. Tada se pristupa masovnoj imunizaciji koja je od koristi za dugotrajan period“, kaže Kon.
On podseća da je u toj pandemiji gripa umrlo 137 ljudi i da se o tome najmanje govorilo, jer se javnost bavila aferom oko nabavke vakcina, za koju se ispostavilo da je lažna. Istovremeno, stvoren je jak antivakcioni lobi, a mnogi se, pored toga što ne razmišljaju o zaštiti vakcinom, leče sami. Često padnemo u krevet tek posle nekoliko dana, kada smo ozbiljno ugrozili zdravlje i zarazili druge, to je jasno bilo vidljivo nakon pandemije, kada je četvrtina stanovništva bila zaražena virusom, čak 2 miliona ljudi, podseća dr Kon.
„Tada smo shvatili da je sistem registrovao tek svakog sedmog, to znači da na jednog koji se javlja kod lekara imate 6,4 ljudi koji se ne javljaju. Dakle, u proseku to je 6 ili 7 ljudi koji se neće javiti lekaru“, ističe doktor Kon.
On podseća da pored raznih lekova koje najčešće koristimo da bismo ublažili simptome, postoje i pravi lekovi za grip, koji deluju na sam virus i da nas je iskustvo od pre deset godina naučilo da moramo da imamo antivirusne lekove u apotekama i Domovima zdravlja.
„Ideja je bila da se ti lekovi zanavljaju, da uvek postoji rezerva, da ih u određenim situacijama ima. Ne mogu da tvrdim da ih danas nema, ali je sasvim sigurno da se o tome baš mnogo ne vodi računa. Prave, antivirusne lekove jedna zemlja mora uvek da ima u rezervi, jer nikad se ne zna da li će se pojaviti novi virus koji može da počne brzo da se prenosi“, kaže ovaj lekar Zavoda za javno zdravlje Beograda.
Dodaje da ako se primeni antivirusni lek već nakon 24 sata, u ždrelu obolelog nije moguće izolovati virus, što znači da se više neće širiti. Dakle, pored toga što je lakše pojedincu, veliki je i epidemiološki značaj posedovanja rezerve takvih lekova.
Ipak kaže da se od strašnog iskustva 2009. mnogo toga promenilo nabolje, pre svega nadzor laboratorije „Torlak“, koju i SZO prepoznaje kao referentnu. U tri bolnice u Beogradu konstantno se prate svi koji imaju respiratorne probleme. Tako se i dolazi do registrovanih smrtnih slučajeva, da toga nema, ne bismo ni znali da je neko umro od gripa ili njegovih posledica, kaže dr Kon.
„Retki su slučajevi da se umire baš od gripa, što se obično dešava baš mladim ljudima koji su inače zdravi, a kao posledica pogoršanja osnovne bolesti ili naglog prekida rada srca, što je opet posledica virusne infekcije, retko se registruje kao smrt zbog gripa. Ako bismo govorili o smrti zbog gripa, došli bismo do mnogo većih brojeva od onih o kojima sada pričamo. Ono što je registrovana smrt, to su samo podaci koji su došli do laboratorijske analize, a u Srbiji se ona radi samo na Institutu ’Torlak‘“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Dodaje da, bez obzira na ono što se trenutno dešava, u epidemiološkom smislu nije ništa značajno, uvek treba imati na umu da je grip podmukla bolest. Zato niko ne treba da zaboravi na prvi, najvažniji savet — često pranje ruku tokom epidemije. Pogotovo ako imate neke respiratorne tegobe, ako dodirujete nos maramicom ili bez nje, jer na rukama ima virusa, a on se kontaktno može preneti i indirektno, upozorava doktor Kon.
„Ako odete na neki skup u zatvorenom prostoru, na kome je recimo više od 100 ljudi, rizik da se susretnete s nekim ko ima grip je više desetina puta veći, nego kada imate kontrolisane kontakte. To ne znači da život treba da zamre, taman posla, ovo govorim pre svega onima koji su hronični bolesnici, koji zaista mogu da budu ugroženi ako dobiju grip. To posebno važi za dijabetičare, endokriniološke bolesnike, kardiovaskularne, za plućne“, savetuje naš sagovornik.
Dodaje da tokom narednih nedelja oni koji su bolesni posebno treba da vode računa kako se ponašaju. Da se ne kreću, ne idu na posao, a ako već moraju, neka koriste masku, da bi zaštitili druge.
„Moramo da shvatimo da bez vakcine nema ozbiljne zaštite od gripa. Sve drugo je daleko manje uspešno i više služi za ublažavanje tegoba. Jednostavno, time se zavaravamo“, zaključuje doktor Kon na kraju razgovora za Sputnjik.
Od početka sezone gripa u Crnoj Gori je umrlo šestoro ljudi, u Hrvatskoj 45, u Bosni i Hercegovini 22, u Rumuniji 54.
Procenjuje se da godišnje u svetu od posledica gripa umre između 290.000 i 650.000 ljudi, a najveća stopa obolevanja i umiranja virusom gripa trenutno se beleži u Velikoj Britaniji, gde je umrla 131 osoba.