„Važno je da su Nemačka i Francuska nastupile kao jedinstveni front. Ispravke, ukoliko budu usvojene u verziji Nemačke i Francuske, teško da mogu da dovedu do prepreka za izgradnju ’Severnog toka 2‘. Pitanja rešavanja i mogućih izuzetaka u tom dokumentu prenose se na zemlju koja predstavlja tačku ulaska cevovoda u Evropsku uniju, odnosno u slučaju ’Severnog toka‘ na Nemačku koja je dosledni pobornik projekta“, objasnio je Marinčenko.
Prema njegovim rečima, ispravke u direktivi mogle bi da se tiču i „Turskog toka“, ali samo na deonici na kojoj isporuke idu u Evropu. Konačne odluke o maršruti „Turskog toka“ i dalje nema, zbog čega nije jasno ko bi prema direktivi mogao da dobije odgovarajuća ovlašćenja — Bugarska ili Grčka.
Ranije je Frans pres saopštio da su Nemačka i Francuska postigle kompromis o „Severnom toku 2“, koji su predstavile ambasadorima zemalja Evropske unije u Briselu.
Prema tom dokumentu Nemačka će nadgledati projekat, pošto preko nje cevovod ulazi u Evropsku uniju, prenela je agencija.
Rumunija, koja predsedava Savetu Evrope, saopštila je kasnije preko Tvitera da je dobila mogućnost da počne pregovore s Evropskim parlamentom o kompromisnoj varijanti teksta ispravki u Gasnoj direktivi Evropske unije.
Evropska komisija je u novembru 2017. godine predložila da se unesu izmene u Gasnu direktivu Evropske unije. Njihov cilj jeste primena određenih normi energetskog zakonodavstva EU na sve gasovode na njenoj teritoriji koji idu iz drugih zemalja ili ka njima.