„Zna se da će Evropska unija razmatrati pitanje izmene tzv. ’Gasne direktive trećeg energetskog paketa‘. Izmene podrazumevaju proširenje odredbi trećeg energetskog paketa, odnosno zakonodavstva EU na magistralne pomorske gasovode iz trećih zemalja. Usvajanje tih amandmana, prema mišljenju Rusije, značajno će otežati realizaciju i buduće finansiranje ’Severnog toka 2‘, o čemu su mnogo puta govorili eksperti“, objasnila je portparolka.
Ona je podsetila da je stav Rusije da je „Severni tok 2“ od samog početka komercijalni projekat, čiji je glavni cilj da odgovori na zahteve evropskih potrošača.
„Cilj je diversifikacija ruta isporuke ruskog gasa Evropi i sa tog stanovišta, njegova uspešna realizacija neće doprineti slabljenju, kao što pokušavaju da predstave njegovi protivnici, već jačanju energetske bezbednosti Evropske unije“, objasnila je Zaharova.
„S tim u vezi izražavamo nadu da će se zemlje-članice EU prilikom donošenja odluka voditi sopstvenim nacionalnim interesima, interesima svog sopstvenog, nacionalnog biznisa i, naravno, strogo govoreći, interesima glavnog subjekta, odnosno evropskih potrošača. One definitivno ne treba da polaze od očiglednih antiruskih instrukcija koje redovno dolaze iz Vašingtona“, dodala je Zaharova.
Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič saopštio je u januaru da je Rumunija, kao predsedavajuća Saveta EU, iznela na razmatranje novu verziju amandmana na Gasnu direktivu EU, koja bi mogla da utiče na „Gaspromove“ projekte izgradnje morskog gasovoda „Severni tok 2“ i nastavka „Turskog toka“ u evropske zemlje. Rumunija predsedava Savetom EU u prvoj polovini 2019. godine.
Stav Nemačke
Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ neće dovesti do energetske zavisnosti Nemačke od Rusije.
„Da li postajemo zavisni od Rusije zbog tog drugog gasovoda? Ja kažem ’ne‘, ako istovremeno diversifikujemo (puteve snabdevanja i izvore energije)“, izjavila je Merkelova novinarima u Bratislavi gde pregovara sa šefovima vlada Višegradske grupe — Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke.
Merkelova je naglasila i da bi Ukrajina trebalo da ostane tranzitna zemlja za ruski prirodni gas. Ona je istakla da će nastaviti pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi se obezbedio strateški značaj Ukrajine u tranzitu gasa iz Rusije.
Šta kaže Francuska
Predsednik Francuske Emanuel Makron je odlučio da ne ide na Minhensku bezbednosnu konferenciju i odbio zajednički nastup sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, piše list „Zidojče cajtung“, pozivajući se na izvore.
List navodi da su se ranije pominjale „poteškoće sa rasporedom“, ali „postoji utisak hlađenja nemačko-francuskih odnosa“. Prema rečima Makronovog predstavnika Henriha Enderlajna, odbijanje zajedničkog nastupa je „simboličan signal“. On je dodao da je Makron sada fokusiran na unutrašnju politiku, što je „razumljivo“, s obzirom na situaciju u Francuskoj, ali sve je više znakova „dugotrajnog otuđenja“, ističe list.
„Ovo me zabrinjava“, rekao je Enderlajn.
List navodi da je objavljeno da Francuska namerava da podrži reviziju Gasne direktive EU koja će uticati na realizaciju projekta „Severni tok 2“.
Minhenska bezbednosna konferencija održaće se od 15. do 17. februara.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.
Nemačka kancelarka Angela Merkel više puta je isticala da Berlin taj projekat posmatra kao komercijalni, ali ona povezuje njegovu realizaciju sa zadržavanjem tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas takođe je rekao da je „Severni tok 2“ komercijalni projekat i da nijedna zemlja neće biti na dobitku ako nemačke ili druge evropske kompanije odustanu od učešća u njemu.