„Polazimo od toga da bi situacija na Kosovu trebalo redovno da se nalazi u centru pažnje Saveta bezbednosti UN“, rekla je ona.
Zaharova je naglasila da Priština nastavlja politiku provokacija, čiji je cilj podrivanje stabilnosti i bezbednosti na Balkanu.
„Uvođenje 100 odsto carine u novembru prošle godine na robu iz centralnog dela Srbije i Bosne i Hercegovine ozbiljno je otežalo snabdevanje kosovskih Srba. Ove mere su očigledno usmerene na nastavak politike antisrpskog etničkog čišćenja i naravno proterivanja srpskog stanovništva. Osim toga, Haradinaj je 6. februara izjavio da unapred odbija da komunicira sa misijom UN na Kosovu, koja navodno neobjektivno ocenjuje situaciju u pokrajini“, konstatovala je ona.
Zaharova je skrenula pažnju na činjenicu da je EU, koja ima mandat UN da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine, izgubila sposobnost da utiče na situaciju.
„U tom kontekstu, na sebe skreće pažnju odgovorna i uravnotežena pozicija Beograda, koji naglašava spremnost da se vrati u dijalog, kada takozvani kosovski premijer povuče svoje neprihvatljive odluke. Takođe bih želela da naglasim da Srbija još uvek nije preduzela recipročne mere“, istakla je ona.
Kosovo je 21. novembra uvelo 100 odsto carine na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ova odluka Prištine izazvala je proteste srpskog stanovništva na severu pokrajine. Kasnije je kosovska vlada odlučila da produži stoprocentnu carinu na svu robu koja dolazi sa teritorije centralne Srbije, uključujući i nesrpske proizvodnje.