Naziv dokumenta je „Političke i ekonomske mere u odnosu na Japan za naredni period nakon obnove diplomatskih odnosa sa njim“, a datiran je na 2. jun 1955. godine. Dokument je sastavio Ministar spoljnih poslova Vjačeslav Molotov, a odobrio ga je prvi sekretar Centralnog komiteta KPSS-a Nikita Hruščev.
U njemu se navodi da „u slučaju da se sovjetsko-japanski odnosi budu razvijali u dobrom smeru, moguće je početi pregovore o predaji ostrva Habomaj i Šikotan“. Pritom, SSSR je pristao da ispuni ovu tačku samo pod uslovom da Japan „ne bude raspoređivao na svojoj teritoriji strane vojne baze“. Osim toga, kako se navodi u tekstu dokumenta, Moskva je nameravala da „ojača svoj uticaj na Japan i da oslabi politički i ekonomski položaj SAD“.
Skoro odmah nakon usvajanja tog dokumenta u junu 1955. godine, SSSR i Japan počeli su pregovore o normalizaciji odnosa, a 19. oktobra 1956. godine strane su potpisale Zajedničku deklaraciju, u kojoj se saopštava o prekidu ratnog stanja između dve zemlje, o uspostavljanju diplomatskih i konzularnih odnosa. Takođe, sovjetska vlada se složila da preda Japanu ostrvo Šikotan i niz malih nenaseljenih ostrva (koja su uključena u sastav SSSR-a nakon Drugog svetskog rata) pod uslovom da ostrva budu pod potpunom kontrolom Tokija nakon zaključenja mirovnog sporazuma. Deklaraciju su ratifikovali parlamenti obe zemlje 8. decembra 1956. godine.
Kao odgovor na sporazum o bezbednosti koji su Japan i SAD zaključili 1960. godine, SSSR je poništio obaveze o predaji ostrva. U zapisu sovjetske vlade od 27. januara 1960. godine navodi se da će ostrva biti predana Japanu samo pod uslovom da se sve strane trupe povuku sa te teritorije.