Politiko: „Žuti prsluci“ su za Makrona poklon, a ne kraj

Pokret „Žuti prsluci“, koji je osmišljen sa ciljem da francuskog predsednika Emanuela Makrona skine s vlasti, zapravo je svojevrstan poklon šefu francuske države jer mu je povećao izglede da pobedi na predstojećim evropskim izborima, ocenjuje danas „Politiko“.
Sputnik

„Umesto da su okončali vlast Emanuela Makrona, što je bila ideja s kojom su oformljeni, oni bi mogli da ga učine — jačim“, navodi se u iscrpnoj analizi objavljenoj na briselskom sajtu.

Nije, međutim, tako izgledalo u decembru, primećuje „Politiko“, uz podsećanje da je dan nakon nasilnih demonstracija u Parizu francuski predsednik procenjivao štetu na Trijumfalnoj kapiji, koju su demonstranti oštetili i na kojoj su ispisali svoje slogane.

„Makron je imao skamenjen izraz lica dok je pozdravljao policajce, a nekoliko demonstranata ga je pozivalo da se povuče sa mesta predsednika. Napustio je mesto dešavanja bez izjave za javnost. Šteta je govorila sama za sebe“, navodi se u tekstu.

Žuti prsluci idu na izbore za EP

Taj kišoviti dan, nastavlja „Politiko“, izgledao je kao najniža tačka Makronovog mandata jer je ovaj lider, koji je nekada obećavao, prethodno otputovao na samit G20 u Buenos Ajresu, samo da bi po povratku otkrio da je najznačajniji spomenik Francuske oštećen, kao i da su desetine luksuznih prodavnica sravnjene sa zemljom.

A to je bio tek početak — tokom narednih nekoliko dana Makronova popularnost se dodatno srozala, grupa demonstranata u južnoj Francuskoj je čak simulirala njegovo pogubljenje na giljotini, dok je druga provalila u ministarstvo sa viljuškarima — tako tadašnju situaciju opisuje briselski sajt.

Sa ovakvom pozadinom, navodi, postalo je moderno proglašavati Makrona, kao politički fenomen, „gotovim“, pri čemu je „Fajnenšel tajms“ čak upozorio demokrate da je ovo lekcija koju bi trebalo da nauče, dok su instituti za istraživanje javnog mnjenja okrutno poredili Makrona s Fransoa Olandom, najnepopularnijim predsednikom u posleratnoj istoriji Francuske. Ipak, sve ove poruke previdele su nekolicinu ključnih neprikosnovenih stavki francuskog političkog života.

Na prvom mestu, uprkos besu uperenom protiv njega, Makron nije prisiljen da napusti funkciju pre isteka mandata 2022. godine. Zaštićen institucijama Pete Republike, koje garantuju bezbednost iznad svega, i činjenicom da njegova partija ima apsolutnu većinu u Nacionalnoj skupštini, ima tri godine da ispravi stvari, što nije malo, ocenjuje „Politiko“.

Na drugom mestu je, navodi, mogućnost da pokret „Žutih prsluka“ — koji nema određenog vođu, organizaciju niti jedinstvenu agendu — postane štetan po Makronove protivnike, i predsednik bi u tom slučaju, što je paradoks, izašao kao pobednik, a to se, ukazuje briselski sajt, upravo dešava.

Prošle srede je, navodi se u tekstu, Ingrid Levavaser (31), medicinska sestra i članica „Žutih prsluka“, objavila da će biti u vrhu liste od 10 kandidata za izbore za Evropski parlament u maju.

Nekoliko sati kasnije, ankete su procenjivale koliku bi podršku mogla da dobije ta grupa na predstojećim izborima, a rezultat je pokazao svega 13 odsto, ali dovoljnih da ih stavi na mesto treće najpopularnije partije u Francuskoj.

Dok je Makronova centristička partija „Republika u pokretu“ izgubila nekoliko poena u scenariju „Žutih prsluka“, istinske žrtve su ispali političari koji su najglasnije navijali za antivladine demonstracije — Marin le Pen i Žan Lik Melanšon.

Naime, zbog „Žutih prsluka“ Le Penova je izgubila tri i po odsto podrške, a Melanšon jedan i po, dok je Makronu ostala podrška od 22,5 odsto, konstatuje „Politiko“, uz ocenu da je Makronova baza sve otpornija na uvrede „Žutih prsluka“.

Mogu li „žuti prsluci“ da sruše Petu republiku? (video)

„Partiji ’Republika u pokretu‘ je u interesu da se ’Žuti prsluci‘ kandiduju za izbore. U ovakvim okolnostima, to je dobra vest za njih“, objašnjava Žan-Danijel Levi, direktor političkog sektora instituta za istraživanje javnog mnjenja „Haris interaktiv“.

Kritičari predsednika, koji su gajili empatiju prema nasilnim demonstrantima, sada su zaprepašćeni — pokret koji je žarko želeo da poremeti Makronov mandat, sada bi mogao da poremeti one iste partije za čiju se naklonost najviše borio.

„Nipošto nije bilo u planu da se stvari ovako razviju“, konstatuje Politiko, navodeći i da je, kada su izašli prvi rezultati anketa, reakcija bila napad na Levavaserovu, prezir prema izbornom „sistemu“ i traženje pomoći u daljim protestima i objavama na društvenim mrežama.

Pritom je Maksim Nikol, popularni jutjuber, optužio je Levavaserovu za „izdaju“, rekavši na video-snimku da su „iskreno govoreći, izbori za Evropski parlament — ostajanje u sistemu“ i da „ona radi tačno ono što traje već 40 godina“.

I društvene mreže su bile preplavljene negativnim komentarima, u kojima su korisnici „Žutim prslucima“ uskraćivali podršku, a ništa bolje nije prošla ni opozicija, jer im je taj pokret „oteo“ kartu gneva javnosti na koju je igrala.

Predsednik je iskoristio izazov „Žutih prsluka“ kao podsticaj da pokuša da svoj predsednički mandat „oživi“ nizom konsultacija u gradskim skupštinama i „velikom nacionalnom debatom“, polako povećavajući svoju popularnost među građanima, zaključuje „Politiko“.

Komentar