Prema ocenama analitičara varšavske firme „Politika insajt“ Roberta Tomaševskog, za poljsko-skandinavski gasni projekat mogu nastati problemi jer će trasa „Baltik pajpa“ preseći trasu gasovoda „Severni tok 2“ čijoj izgradnji se aktivno protivi Vlada Poljske.
„U ovom slučaju će biti potrebno da se zaključi sporazum sa ’Gaspromom‘. To je tehničko pitanje čije rešenje ’Gasprom‘ može da odloži ili da uradi tako da ceo proces traje dugo“, navodi Tomaševski.
Poljska je u februaru prošle godine objavila da namerava da napravi svoj gasovod. U Varšavi su planirali da iskoriste „Baltik pajp“ za priključenje norveškoj gasnoj mreži. Kako se pretpostavlja, projekat će imati kapacitet deset milijardi kubnih metara godišnje. On bi trebalo da počne sa radom 2022. godine.
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije, po dnu Baltičkog mora, do Nemačke.
Protiv izgradnje gasovoda su Ukrajina, koja strahuje da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, SAD, koje aktivno promovišu svoj tečni prirodni gas u Evropskoj uniji, Poljska, Litvanija i Letonija.
Početkom januara šef poljske diplomatije Jacek Čaputovič je izjavio da projekat „ubija Ukrajinu“, jer smanjenje tranzita ruskog gasa preko Ukrajine navodno može da dovede do toga da Kijev izgubi ne samo prihode, nego i garancije zaštite od „ruske agresije“.
Moskva i Berlin insistiraju na tome da je „Severni tok 2“ isključivo komercijalni projekat i da njegova izgradnja ne podrazumeva prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu.