Izvinite, žurim u istoriju!

„Ko je taj Nadal?“, kao da je sa tim stavom izašao na teren Novak protiv svog najvećeg rivala. „Izvini, publiko, ovaj put žurim“, kao da je bila druga misao najboljeg na svetu.
Sputnik

To je govorio svaki Đokovićev pogled, svaki servis, svaki forhend, svaki ritern.

„Žurim u istoriju“, bilo je ono što se čitalo sa njegovog tela svake sekunde za svega dva sata, odnosno tri seta velikog finala u Melburnu.

Nole „pregazio“ Nadala: Sedmi put osvojio Melburn

Bez straha, bez bojazni, sa tolikom sigurnošću da se čovek pita da li je Novak svestan koga ima s druge strane mreže. On se nije pitao. Gazio je na svaku lopticu tako lako, a tako precizno, da je i sam Nadal u 53. zajedničkom meču ostajao u neverici.

I posle toliko godina, opet viđa nešto novo od Novaka. Video je Novaka kako vezuje asove kao nekada Rodik, video Novaka kako ponavlja bekhend dijagonale kao Federer, na isto mesto, video ga kako vraća duboke forhend paralele, kao što i sam on radi…

I video je Novaka koji je iznad svega bio — Novak. Sa tako jakom mentalnom snagom, koju niko drugi nema u belom sportu. I na žalost navijača španskog šampiona, najčešće je to bilo sve što je i mogao da radi. Da gleda. Bio je na kolenima od samog starta. Borio se kao i uvek, bez predaje, vraćao dijagonale, bekhend paralele, ali samo do zida. Tako je izgledao naš teniser.

Neustrašivo, fokusirano, kao da je svaka lopta — „meč lopta“, ona šampionska. Za njega, ona istorijska.

Delovalo je da ne može ni kran da ga pomeri i natera da pogreši. Superiornost koja nije skoro viđena u velikim finalima. A naročito ne u onima u kojima je sa druge strane mreže Nadal.

Novak Đoković nakon osvojene titule u Melburnu

Rafa je obeležio ovaj turnir, prošetao se do finala fantastičnom igrom, bez izgubljenog seta. Pojačanim servisom, kao možda nikad pre, lomio je svakoga, s ogromnom lakoćom. Mnoge je pozitivno iznenadio svojim igrama, i zbog ne baš blistavih partija Đokovića na početku turnira, videli su ga kao novog šampiona Australije.

Novak ga nije video. Niti je ostavljao šanse za bilo šta osim rutinske pobede. Kao protiv debitanta.

Kako? Kako posle onog antologijskog finala od šest sati, kog su se svi rado prisetili, danas videsmo čišćenje velikog Rafe sa terena?

Lako. Tada je Đoković ispitivao svoje mogućnosti, tražio se, merio limite, i svoje i svog najvećeg rivala. Tada je želeo da igra tenis, uživa i pobeđuje ako može.

Danas je to Novak koji zna koliko je moćan sa reketom u ruci. Danas mu nije cilj samo da igra i uživa u velikim mečevima. Jasno stavlja do znanja svima da je novi motiv ispisivanje istorije tenisa. Stranica koje niko neće moći da dostigne još mnogo godina.

Đoković je već ispisao istoriju tenisa toliko puta. Neće moći nikada da se piše o tenisu, a da se ne spomenu njegovo ime, njegove pobede, silni trofeji na svim turnirima od Australije do Amerike.

Evropski sportista godine: Đoković bolji od Modrića

Opis mnogih turnira počinje sa „Novak Đoković je jedini koji je…“.

Od danas to piše i za Australijan open. Jedini u istoriji sa sedam osvojenih pehara. Bez poraza u velikim finalima. Kao nikad niko.

Ali to je samo zapeta u njegovoj karijeri. Tačka je još daleko. Cilj je da tada ispred imena Novaka Đokovića piše — „najbolji u istoriji“. On zna da to može. Zna da mu je tu mesto. Osvojio je 15 grend slem titula i neće stati. Najbolje nam tek predstoji…

Posle finala u Melburnu i 28. pobede nad Rafaelom Nadalom videli smo kolikim koracima ide ka njemu.

Srećno, majstore, na tom putu! I veliko hvala!

Komentar