Damask preti ratom Tel Avivu, a stalni predstavnik Sirije u UN Džafar Bašari izjavio je čak bi na udaru mogao da se nađe i sam aerodrom u Tel Avivu. U takvu mogućnost, međutim, malo ko veruje, a analitičari smatraju da sirijske pretnje ne treba shvatati ozbiljno.
„Damask odlično zna da Izrael nije zainteresovan za slabljenje sirijskog režima, još manje za njegov pad. Sirijci odlično znaju šta Izrael tamo radi. Nama se ne dopada prisustvo Hezbolaha i Irana na našim granicama. Oni otvoreno govore da jedino što žele u životu jeste uništenje Izraela. Mi Hezbolahove reči shvatamo ozbiljno. Što se tiče sirijskog režima, mi bismo veoma želeli da se vratimo periodu pre građanskog rata“, rekao je za Sputnjik izraelski ekspert i pisac Avigdor Eskin.
Sa njim se slaže i Leonid Nersisjan sa Instituta za jermenska istraživanja (ARDI). Prema njegovom mišljenju, kad bi Sirija napala Izrael, odgovor bi bio mnogo snažniji i sadašnja sirijska armija ne bi bila u stanju da mu parira.
„Izrael bi mogao da izvede veliku pograničnu vojnu operaciju, ili da intenzivno bombarduje Siriju. Sirijska vojska je dosta razbijena i čak i u svoje najbolje vreme, kada joj je SSSR isporučivao stotine jedinica najmodernije tehnike i kada je bila mnogo jača, ona je gubila od izraelske vojske. Danas ne može biti govora o direktnom sukobu. Tu ne treba zaboravljati ruski faktor. Mislim da ni Rusija Siriji neće dozvoliti da to uradi. Između Rusije i Izraela, bez obzira na sve nesuglasice, postoji neki tajni dogovor za region. Nije bilo ni direktnih sukoba, osim incidenta u vezi sa obaranjem ruskog aviona. Tel Aviv će nastaviti periodično da izvodi napade na proiranske grupe i snage čije prisustvo u Siriji ne odgovara Izraelu“, objasnio je ekspert.
Mete izraelskih napada u Siriji, pa i ovog poslednjeg, po pravilu su proiranske snage i njihova skladišta oružja. Sirijska vojska je za odbranu ovoga puta upotrebila sisteme „Pancir“ i „Buk“, ali ne i sistem protivvazdušne odbrane S-300, koji je dobila krajem prošle godine od Rusije. Niko od sirijskih zvaničnika nije objasnio zašto je to tako.
Nersisjan objašnjava da nije lako upotrebiti S-300 u Siriji. Nema ih baš mnogo i nalaze se u određenim područjima.
„Treba uzeti u obzir da je maksimalni domet pogađanja cilja S-300 nešto oko 200 kilometara i to za mete koje leta na velikoj visini. Međutim, ako meta leti na maloj visini i krije se iza lokalnog reljefa, domet će biti mnogo manji. Upravo izraelska avijacija to koristi, znajući gde se nalaze različiti sirijski kompleksi PVO i ne približava im se. Napadaju sa prilično velike daljine i male visine, čime ne ulaze u domet sistema. Zato se sirijska PVO ograničava na obaranje raketa. Podsetimo, samo jedan izraelski avion je oboren u poslednjih godinu dana“, objašnjava Nersisjan.
Istovremeno, kao svaka ozbiljna država koja se ne opušta, uprkos svojoj superiornosti u regionu, Izrael je ovih dana testirao i svoj najnoviji sistem protivraketne odbrane „Hec 3“. O njegovim karakteristikama se malo zna, kao uopšte i o čitavom izraelskom vojnom arsenalu.
„’Hec 3‘ ili ’Strela 3‘ je sistem protivraketne odbrane koja je predviđena za uništenje balističkih raketa malog i srednjeg dometa na granici Zemlje i svemira. Sam sistem je izraelsko-američke proizvodnje. U njegovoj izradi vrlo aktivno učestvuje kompanija ’Boing‘. Međutim, samo ga Izrael za sada koristi“, razjašnjava ruski ekspert.
Međutim, u ovom trenutku cilj nije bilo testiranje sistema. Cilj je bio da Izrael upozori susede da ne krenu na njega.
„Mediji su pisali da se radi o dobrim i savremenim raketama i naši susedi će morati to da uzmu to obzir. To je glavni cilj. Mi se ne spremamo da ratujemo sa, na primer, Novim Zelandom, niti imamo teritorijalne probleme sa Argentinom. Mi imamo neke nesporazume sa susedima i ovaj događaj će morati da uzmu u obzir. Mislim da je to dobra vest sa Bliskog istoka“, navodi Eskin.
Ipak, koliko god da je neki sistem dobar on ne može u potpunosti da zaštiti državu od napada. Nersisjan podseća da nikakav sistem PRO ne može da se suprotstavi intenzivnom raketnom napadu i da se tu može govoriti samo o procentu oborenih raketa — 10, 20, 30 odsto.
U svakom slučaju, teško je pretpostaviti da bi neko i pomislio da napadne Izrael u ovom trenutku, ne samo zbog njegovog vojnog potencijala, već i zbog toga što bi na njegovu stranu stao veliki broj vrlo moćnih sila u svetu. U međuvremenu, on će nastaviti periodično da „čisti“ pogranično područje sa Sirijom u radijusu od 100 kilometara od svojih zakletih neprijatelja — iranskih snaga i „Hezbolaha“.