Prema planu da Severni morski put uopšte zaživi kao ruta za trgovinu između Azije i Evrope, analitičari tvrde da je potrebno povećati promet tereta do 80 miliona tona godišnje. U te svrhe će iz ruskog državnog budžeta biti izdvojeno nešto više od 300 milijardi rubalja (4,6 milijardi dolara), dok će ostatak sredstava finansirati druge državne kompanije koje su uključene u ovaj projekat.
Pre svega su to ruska državna nuklearna korporacija „Rosatom“, koja je ujedno i infrastrukturni „operator“ Severnog morskog puta, koja bi trebalo da izdvoji 173,1 milijardu rubalja, zatim Federalna agencija za morski i rečni saobraćaj „Rosmorečflot“ – 226,5 milijardi, dok će 235,9 milijardi rubalja biti izdvojeno za spajanje železnice, a 169,6 milijardi za izgradnju neophodnih lučnih habova.
U ta sredstva ulazi, između ostalog, i izgradnja nuklearnih ledolomaca, kao i nekoliko na mešoviti pogon, izgradnja terminala za kompresovanje prirodnog gasa „Utrenji“, zatim uspostavljanje globalnog pomorskog sistema za komunikaciju, kao i modernizacija baze, gde će biti raspoređena spasilačka flota, kao i tehničke službe za sve vanredne situacije.
Imajući u vidu da je ruska ekonomija veoma orijentisana na energetiku, odnosno naftu i gas, kao i da se značajan deo budžeta puni upravo zahvaljujući ovim branšama, Arktik za Rusiju igra veoma važnu ulogu, za Sputnjik objašnjava Grigorij Dobromelov, član organizacionog komiteta Arktičkog foruma.
Kada je reč o gasu, Severni morski put omogućava da se značajno skrati vreme, ali i umanje troškovi prilikom transporta plavog energenta u kompresovanom vidu, sa trenutnih 36 na 19 dana, budući da se sada taj transport odvija kroz Suecki kanal. Primera radi, put od Vladivostoka do Sankt Peterburga Severnim morskim putem iznosi 14.000 kilometara, a preko Sueckog kanala 23.000.
Pored gasa, zona iznad Arktičkog polarnog kruga za Rusiju predstavlja glavnu bazu za eksploataciju i ruda i minerala — tamo se nalazi 95 odsto ruskog nikla i kobalta, preko 80 procenata gasa, 25 odsto nafte i 60 procenata bakra.
Kada je reč o drugim zemljama koje bi bile potencijalni korisnici ovog morskog puta, pre svega treba spomenuti Kinu. Tamošnji stručnjaci ocenjuju da bi transport Severnim morskim putem umanjio cenu kineske robe izvezene u Evropu duplo, a utoliko manji bi bili i troškovi isporuke.
Treba napomenuti i da se značajna stvar dogodila prošle godine, kada je danska kompanija i svetski lider u prevozu robe „Maersk lajn“ poslala probni brod Severnim morskim putem. Tada je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je ta plovidba okrenula novu stranicu u istoriji morske plovidbe, budući da je taj primer poslužio da se opravda bezbednost i efikasnost ruskog Arktika.
Međutim, glavni nedostaci Severnog morskog puta su surovi prirodni uslovi, jer se plovidba većim delom godine ostvaruje uz pomoć ledolomaca kojih trenutno nema dovoljno. Danas je u opticaju osam ledolomaca — četiri nuklearna („50 godina pobede“, „Jamal“, „Tajmir“ i „Vajgač“), kao i četiri na mešoviti pogon („Admiral Makarov“, „Krasin“, „Kapetan Hlebnikov“ i „Kapetan Dranjicin“).
Vojni analitičar Vladislav Šurigin pojašnjava da je pri sadašnjim klimatskim uslovima plovidba Severnim morskim putem moguća i isplativa isključivo u slučaju kada brodovi prolaze u vidu karavana, s obzirom da je veći deo vremena put prekriven debelim slojem leda. Svega dva ili najviše tri meseca brodovi ovom rutom mogu da prolaze bez pomoći ledolomaca, dodaje.
Šurigin ističe i da Rusija u globalnim razmerama trenutno ima najveću flotu ledolomaca na svetu. „U toku je izgradnja pet teških atomskih ledolomaca tipa ’Sibir‘, počinje se sa izgradnjom superledolomca ’Lider‘, koji će tokom čitave godine moći da drobi led, ma koliko on bio debeo, čak i u uslovima najteže zime. Osim toga, Rusiji je potrebno i desetak ledolomaca koji nisu na nuklearni pogon, a koji bi mogli da rade u lukama ili da obezbeđuju manji tranzit“, dodaje.
Upitan da li Rusija ima kapaciteta da iznese ovaj pozamašan projekat, Dobromelov tvrdi „i te kako“, budući da se na ovome zasniva celokupna strategija razvoja Severnog morskog puta, kako bi Rusija bila u mogućnosti da samostalno ostvari plovidbu, ali i zbog činjenice da za sada nijedna druga država na svetu nema kapacitete poput ruskih.
Inače, poređenja radi, preko Sueckog kanala danas se prevozi preko milijardu tona robe godišnje, dok preko Severnog morskog puta ta brojka iznosi svega 200.000 tona. Takođe, broj brodova koji godišnje prođe Severnim morskim putem jednak je broju plovila koji kroz Suecki kanal prođe za svega jedan dan.