Na pitanje da li očekuje da uskoro budu povučene takse, pošto se sve češće sa prištinske strane čuje da se razmatra njihova privremena suspenzija, Ljajić je rekao Tanjugu da još nema konkretna saznanja o tome, ali da sve ukazuje da se ide u tom pravcu.
On kaže da već prištinski, odnosno kosovski uvoznici idu na sever i interesuju se za srpsku robu koju bi uvezli odmah nakon ukidanja taksi, jer oni već najavljuju da će se to dogoditi.
Ljajić je istakao da je, takođe, nesporno da postoji ogroman međunarodni pritisak od glavnih prištinskih saveznika da se takse ukinu.
„Ne postoji niko ko može da opravda i kaže da je to adekvatan način političke borbe, a o ekonomiji da i ne govorim. Od samog starta je bilo jasno da ovo nema veze ni sa kakvim ekonomskim merama ili kontramerama“.
Sa druge strane, navodi Ljajić, nalaze se prištinske institucije koje sada traže izlaz da ne budu poražene u toj priči, pa moraju sada da nađu opravdanje da ukinu takse.
„Zato se i govori o tom privremenom suspendovanju i privremenom povlačenju taksi, dok se ne vidi kakav će biti ishod ili perspektiva dijaloga Beograda i Prištine“.
Upitan na koje sve načine su takse Prištine uticale na srpsku privredu, Ljajić kaže da je, pre svega, smanjen direktan plasman robe iz centralne Srbije na KiM otkad su uvede takse 21. novembra do 21. januara za 66,2 miliona evra, što su egzaktni podaci naše Uprave carina.
„Toliko je manje prodato robe na Kosovu nego u istom periodu prošle godine, to je merljiva i lako proverljiva stvar. Najveću štetu će trpeti naši privrednici, naši izvoznici i država, koja će ubirati manje poreze“, primetio je Ljajić.
Dešava se, prema njegovim rečima, da velike kompanije koje imaju svoje ispostave u drugim zemljama regiona, robu koju su dosad prodavale iz Srbije sada prodaju iz tih zemalja.
„Imate utisak da i dalje istu robu koju ste dosad mogli da nalazite na rafovima prodavnica na KiM ima, ali ona više ne ide iz Srbije, već iz Makedonije, Crne Gore, Mađarske i drugih zemalja, i nije ni čudo što je izvoz iz Makedonije povećan za 41 odsto, izvoz Albanije je takođe za trećinu veći nego što je bio pre uvođenja ovih taksi“.
Ljajić napominje da su druge zemlje u regionu iskoristile činjenicu da je Srbija potisnuta sa tog tržišta, tako da je nama načinjena i dugoročna šteta, a to je gubitak tržišta.
Kako je rekao, sada su se u borbi za tržište našli i drugi igrači, pošto je reč o zahvalnom tržištu, s obzirom na to da, iako je malo, nema domaću proizvodnju.
Dodao je da su manje ili više sve druge zemlje koje su mogle tu situaciju i iskoristile, tako da će, kada se takse ukinu, naši izvoznici i proizvođači morati ponovo da se bore za osvajanje kosovskog tržišta.
Ministar dodaje da svako gleda svoj interes i da tu nema velike sentimentalnosti i ljubavi.
Četvrta šteta se ogleda u činjenici da je vođena žestoka kampanja protiv proizvoda iz Srbije, što opet može da se odrazi na povratak na to tržište, naveo je Ljajić, preneo je Tanjug.
Ministar kaže da je peta šteta to što su proradili švercerski kanali i umesto da naša država ubira neke prihode od poreza, ta roba se sada nekim kanalima pojavljuje na tržištu KiM, a zbog čega trpe i kosovske institucije, dok pojedinci imaju veliku korist.