Sporazumom koji su 17. juna prošle godine potpisali premijeri Grčke i Makedonije, Aleksis Cipras i Zoran Zaev, Grčka je isposlovala presedan kakav u istoriji (ne samo modernoj) nikome nije pošlo za rukom — da jedna zemlja promeni ime.
Države su menjale imena i ranije. Nekadašnja Gornja Volta postala je Burkina Faso, Zair je postao Demokratska Republika Kongo, Tanganjika je ujedinjenjem sa Zanzibarom postala Tanzanija. Međutim, nijedna zemlja nikada nije pristala da promeni ime ne bi li postala članica neke međunarodne organizacije, kao što je to uradila Makedonija.
Iako je u pregovorima vođenim pod patronatom Sjedinjenih Američkih Država Grčka dobila maksimum ustupaka od Makedonije, grčko društvo je po pitanju prihvatanja Prespanskog sporazuma duboko podeljeno.
Prema istraživanjima javnog mnenja, čak 70 odsto grčkih građana je protiv ratifikacije tog sporazuma, a desetine hiljada građana u nedelju na atinskim ulicama i nasilje koje je pratilo demonstracije pokazuju da strasti u Grčkoj rastu i da nema velikih izgleda da se uskoro smire. Premijer Cipras je rešen da progura Prespanski sporazum kroz Parlament i najverovatnije već ima većinu.
Prespanski sporazum poslužio je svima, i opoziciji, i vlasti, kao sredstvo za političko pregrupisavanje i redefinisanje političke mape te zemlje.
Grčka opozicija koristi svaki trenutak i svaku situaciju koja može da dovede do političke krize u Grčkoj, kako bi ostvarila cilj koji su postavili pre dve godine — da dođe do prevremenih izbora, objašnjava Nikos Pelpas, dopisnik grčke televizije ERT iz Beograda.
„S druge strane, mislim da je sve to uzalud, jer je premijer Cipras već obezbedio većinu u Parlamentu“, kaže on.
Od 300 poslanika u Areopagu, Siriza ima 145 poslanika. Pored pripadnika svoje političke grupacije, Cipras je obezbedio i glasove ministarke turizma Elene Kunture, pripadnice Nezavisnih Grka, čiji je lider Panos Kamenos nedavno napustio Vladu, kao i centrističkih poslanika Stavrosa Teodorakisa, Spirosa Likudisa, Jorgosa Mavrotasa i Spirosa Danelisa, kao i još jednog poslanika Nezavisnih Grka Tanasisa Papahristopulosa.
Tako je Cipras došao do broja od 151 poslanika, ali tu nije kraj. Lider Demokratske levice Tanasis Teoharopulos takođe je podržao Prespanski sporazum. On je nakon te odluke izbačen iz koalicije Pokret za promene. Još je nejasno kako će glasati zamenica ministra javne sigurnosti Katerina Papakosta, bivša članica Nove demokratije. Ona još nije službeno objavila hoće li glasati za Sporazum ili ne, ali izgleda da Cipras očekuje i njen glas. Tako se vladina većina povećala na 152 ili 153 poslanika.
Iako istraživanja pokazuju da ne samo da 70 odsto građana ne podržava Prespanski dogovor, već i da 60 odsto glasača Sirize stoji na istom stanovištu, Vlada je, prema Pelpasovim rečima, rešena da to pitanje ove nedelje skine sa dnevnog reda.
„Cipras to pitanje pokušava da zatvori što pre, zato što ono nije popularno, kako bi sledeće mesece, do maja ili možda do oktobra, kada će biti redovni izbori, posvetio povećanju popularnosti svoje partije i kako bi ugrozio Novu demokratiju, koja će najverovatnije biti vodeća partija na sledećim izborima“, smatra Pelpas.
Grčka je od 1948. godine, kada je tadašnji američki predsednik Hari Truman postavio doktrinu koja nosi njegovo ime, deo sveta kojim dominiraju SAD i do sada nikada nije povukla nijedan potez koji bi bio u suprotnosti sa glavnim tokom američke politike.
Stoga je teško poverovati da bi Nova demokratija, da je na vlasti, radila različito u odnosu na Sirizu kada je u pitanju Prespanski sporazum.
„Verujem da je tako, mada Nova demokratija kaže da bi ona prepravila Sporazum. Međutim, nisam siguran da bi Skoplje prihvatilo da ponovo razgovara o toj temi. Mislim da Nova demokratija ne bi glasala drugačije da je na Sirizinom mestu, jer nikada nisu glasali za nešto protiv SAD“, tvrdi Pelpas.
On napominje da barem polovina poslanika Nove demokratije deli mišljenje svojih kolega iz Sirize da je Prespanski sporazum dobar.
„Međutim, to ne smeju da kažu, jer je partijski vrh odlučio da bude protiv kako bi dobio naklonost naroda i nekih nacionalističkih krugova, pošto Nova demokratija gubi glasove na krajnjoj desnici. Zbog toga moraju da drže tu poziciju, inače bi glasali za Prespanski sporazum. Verujem da će sledeća Vlada, čak i ukoliko je bude formirala Nova demokratija, glasati za Sporazum, ako on sada ne prođe u Parlamentu“, objašnjava grčki novinar.
Prespanski sporazum je izazvao pometnju i pregrupisavanje na grčkoj političkoj sceni, kaže Pelpas, a ono što je izvesno, jeste ukrupnjavanje političke scene. Kako sada stvari stoje, u novi saziv Areopaga neće ući doskorašnji Ciprasov koalicioni partner Nezavisni Grci, kao ni REKA i Savez centra.
Poslanici tih partija tražiće nove saveze ili će prelaziti u partije koje imaju izvesne izglede da uđu u Parlament. To će dovesti do toga da će se poslanici levice i centra prikloniti Sirizi, a poslanici desnice Novoj demokratiji.