Vest da je srpski predsednik Aleksandar Vučić ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poklonio štene šarplaninca uzburkala je javnost kosovskih Albanaca, možda više od bilo koje političke poruke koja je tokom posete ruskog predsednika poslata iz Beograda.
Kosovski mediji objavljuju da se ne radi o autohtonoj srpskoj rasi psa, da je šarplaninac davnašnja albanska rasa ovčarskog psa, koja je u davnini poznata kao dardan. Naime, ekstremni albanski nacionalisti smatraju da poreklo vuku od Ilira i njihovog plemena Dardanaca, te su ovo ime očigledno uzeli i kao ime za rasu pasa koja je poreklom sa Šar-planine.
Sa Ilirima šarplaninac ima veze koliko i Srbi sa Indijancima, kratak je komentar doktora veterinarske medicine i međunarodnog kinološkog sudije Milivoja Uroševića. Urošević je učestvovao u standardizaciji rase šarplaninca.
„Sve je to šovinizam“, komentariše Urošević tvrdnje medija kosovskih Albanaca da se radi o „ilirskoj“ rasi pasa. „Kolege kinolozi na Kosovu pokušavaju da standardizuju rasu delftari iliri, jer se na albanskom pastir kaže delftari“, objašnjava on.
Prema Uroševićevim rečima, rase pasa imaju malo veze sa nacionima, pa i šarplaninac vodi poreklo iz Centralne Azije i Kavkaza. Najbliži „brat" šarplanincu je ruski pastirski pas.
„U Rusiji postoje rase pastirskih i ovčarskih pasa koje su slične šarplanincu. Danas je ta sličnost tolika, da pojedine rase ruskih pasa na izložbe mogu da idu kao šarplaninci“, kaže Urošević.
Koja je etno grupa iz Azije sa sobom dovela šarplaninca, verovatno nikada nećemo moći da saznamo, zaključuje on.
Zabuna kod kosovskih Albanaca nastala je, verovatno, zato što je rasa šarplaninaca najpre bila standardizovana pod imenom ilirski ovčarski pas. Međutim, taj naziv je došao zbog toga što je šarplaninac svrstan u istu grupu sa slovenačkim kraškim ovčarom, kaže međunarodni kinološki sudija Nemanja Jovanović.
„U početku, to jeste bio ilirski ovčar, ali kasnije je definisano da postoje dve rase. Postoji standard rase za šarplaninca, koji smo napisali mi, Srpski kinološki savez, i Makedonski kinološki savez. Za kraškog ovčara važe drugi standardi“, kaže Jovanović.
Šarplaninac je bio znan kao ilirski ovčarski pas između 1939. i 1957, kada je postao posebna rasa psa, navodi Jovanović i dodaje da je ovaj pas zaštitničkog karaktera i da je vezan za prostor, porodicu ili stado koje treba da štiti.
„Nepoverljivi su prema strancima, ali nisu agresivni. Više su, kao i svi pastirski psi, obazrivi na strane elemente koji upadnu na prostor koji štite. Generalno nisu ujedljivi, ali su zaštitnički nastrojeni prema prostoru u kome žive“, objašnjava Jovanović.
Pas Paša je inače peti pas Vladimira Putina za kog se zna u javnosti. Najpoznatiji Putinov pas do sada je bila ženka labradora Koni, koja je uz ruskog predsednika bila od 2000. do 2014, kada je uginula. Koni je često viđana uz Putina, a često ju je vodio i na sastanke sa stranim državnicima.
Koni je bila prvi pas sa ogrlicom koja je na sebi imala navigacioni sistem GLONASS.
Bugarski premijer Bojko Borisov poklonio je 2010. Putinu karakačanskog ovčara Bafi, a dve godine kasnije iz japanske prefekture Akita Putinu je na poklon stigao pas istoimene rase po imenu Jume, u znak zahvalnosti za rusku pomoć posle zemljotresa i cunamija koji je pogodio tu prefekturu.
Od turkmenistanskog predsednika Gurbangulija Berdimuhamedova Putin je za rođendan 2017. dobio Vernog, alabaja, turkmenistansku varijantu centralnoazijskog ovčarskog psa.