Politikolozi posebnu pažnju posvećuju Putinovom stavu po pitanju Kosova i Metohije. Ruski predsednik je u Beogradu ponovio da je stav Rusije jasan — Moskva se zalaže za uzajamno prihvatljivo rešenje Beograda i Prištine, ali bazirano na Rezoluciji 1244 SB UN, koja ne dopušta postojanje bilo kakvih oružanih formacija na Kosovu, izuzev kontingenta Ujedinjenih nacija.
Ruski lider je naglasio da je Rusija, isto kao i Srbija, zainteresovana da situacija na Balkanu bude stabilna i bezbedna i istakao da će Rusija nastaviti da pruža podršku.
To je otvorilo pitanje šta Putin pod time podrazumeva i da li to znači da bi Moskva u skorije vreme mogla da preduzme neke mere kao podršku Srbiji.
Govoreći o konkretnim potezima koje bi Moskva mogla da povuče u odbrani teritorijalnog integriteta Srbije, Žarov ističe pravo veta koje ima Rusija u Savetu bezbednosti UN.
„Mislim da određena odbrana od napada, pre svega, Sjedinjenih Država na teritorijalni integritet Srbije može ići preko Saveta bezbednosti UN, jer Rusija ima veto u toj organizaciji i, ako je potrebno, može da blokira takve korake Amerikanaca. Kakvi tu mogu biti koraci? Svakakvi. Mi jasno vidimo da sada Amerikanci uvode sankcije svakom i iz bilo kojeg razloga. Ako uzmemo odnose Srbije i Kosova tu može da dođe do, recimo, nekog religijskog sukoba, može doći do pogoršanja situacije ili opet do nekakvih pokušaja kosovskih Albanaca da uz pomoć stvaranja te svoje vojske izazovu provokacije i dođe do nekih pograničnih sukoba… Pretpostavljam da su moguće razne varijante, a posebno ove opcije mogu postati stvarnost kada se Srbija uđe u realizaciju ’Turskog toka‘. Tada definitivno sve ovo može postati realnost“, upozorava Žarov.
Politikolog dodaje da Putin nije slučajno stavio akcenat na kosovsko pitanje.
„Zašto je Putin skrenuo pažnju na pitanje Kosova je lako razumljivo — zato što je to pitanje za Srbiju najbolnija tačka, pošto postoje teritorijalne pretenzije kosovskih Albanaca na teritoriju Srbije. Teritorija bivše Jugoslavije je trusno područje i ovde će te novonastale zemlje, u slučaju bilo kakvog novog sukoba, jedni drugima osporavati teritorije. Zbog toga je Srbija veoma strateški važna za Rusiju u Evropi, tim pre što postoji pitanje o kojem se takođe govorilo tokom Putinove posete Beogradu, a vezano je za drugi krak ’Turskog toka‘, tj. gde će biti ulaz tog kraka u Evropu“, naveo je Žarov.
Putin je tokom posete Beogradu rekao da je Rusija spremna da u razvoj infrastrukture u Srbiji, između ostalog i u nastavak gasovoda „Turski tok“ preko teritorije Srbije, uloži neophodna sredstva u iznosu od blizu 1,4 milijarde dolara, ali je dodao i da će „sve zavisiti od drugih zemalja, između ostalog od zemalja EU“. Zbog toga su Rusiji potrebne garancije od eventualnih zemalja-učesnica u tom projektu, smatraju analitičari.
Žarov je podsetio da je svojevremeno bilo pokušaja izgradnje „Južnog toka“, ali da je taj projekat zaustavljen, te da je u tom smislu Srbija strateški veoma važna za Rusiju.
„Kao što znamo, Bugarska se ponaša veoma čudno, čas hoće da učestvuje u tom projektu gasovoda, čas neće. Kada ona želi da učestvuje u gasovodu, tamo se nasilno menja vlast i menja se balans u Parlamentu, posle čega ona odustaje od učešća u ’Turskom toku‘. Bugarska nije pouzdana zemlja i u tom smislu se može reći da je Srbija spas za taj projekat. Zbog toga je, ponavljam, ova poseta Vladimira Putina Srbiji veoma važna“, ističe Žarov.
Podsećajući da je potpisano više od 20 sporazuma, ruski eksperti očekuju da će Putinova poseta Beogradu dati novi impuls razvoju ekonomskih veza.
„Za Srbiju je to značajno, jer je to dodatna prilika za učešće u zaobilaženju sankcija. Nije tajna da vrlo često kroz Srbiju dobijamo robu koja zbog sankcija ne bi ušla na teritoriju Rusije da je došla iz drugih zemalja. To je za Srbe velika prilika da zarade novac od svog izvoza, uključujući agrar, na rusko tržište, jer Srbi ne učestvuju u sankcijama i za njih su napravljene olakšice: bilo koji proizvodi napravljeni u Srbiji, čak i ako su komponente i materijali proizvedeni u Zapadnoj Evropi, smatraju se srpskim proizvodom i legalno se šalju u Rusiju“, kaže prorektor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije Aleksej Zubec.
On dodaje da je za Srbiju to profitabilno i interesantno, posebno kada zemlja ima velike probleme sa perspektivom ulaska u EU. Kako navodi, Srbija već duže vreme stoji „na vratima“ EU, ali joj ulazak nije dozvoljen, jer je osnovni uslov rešavanje kosovskog pitanja.
„Srbi ne mogu da priznaju nezavisnost Kosova i da se odreknu svojih istorijskih teritorija. Za javno mnjenje u Srbiji ekonomski bonusi iz članstva u EU blede i odlaze u drugi plan u odnosu na to. Srbija danas nije bogata država, životni standard je mnogo niži nego u EU i to je problem za srpske vlasti, tako da je ovaj ’ekonomski prozor‘ izvozne saradnje sa Rusijom instrument za podizanje životnog standarda i rešavanje socijalnih problema. Bez ruske pomoći, situacija u srpskoj privredi bi bila znatno gora“, smatra Zubec.
On podseća da je u Beogradu potpisan čitav niz važnih sporazuma i memoranduma i da je postignut visok stepen saglasnosti o raznim temama.
„Razgovaralo se i o projektima vezanim za transport energenata, konkretno o ruskom gasu. Ta priča je interesantna i za Rusiju i za Srbiju. Takođe, Rusija pruža političku podršku Srbiji u vezi sa sukobom na Kosovu. Zato je Putin tamo dočekan kao heroj. Nadamo se da su naši ekonomski izgledi dobri i da će obe strane imati koristi od toga“, zaključio je Zubec.
Svi ruski mediji opširno su izveštavali o poseti Vladimira Putina Srbiji, ističući da je na ulicama bilo okupljeno 125.000 ljudi iz raznih krajeva Srbije i da su svi oni došli da pozdrave ruskog predsednika, te da „Srbi nisu hteli da puste Putina da krene kući“.
„Svi su veoma zahvalni Rusiji za podršku koju pruža Srbiji“, ističe se u izveštajima.