„O ovom pitanju će se razgovarati i, naravno, zasad neće biti nikakvog potpisivanja“, odgovorio je Ušakov na pitanje da li treba očekivati dalje korake za proširenje gasovoda „Turski tok“.
Putin je u intervjuu srpskim listovima uoči svoje posete Beogradu izjavio da „Gasprom“ razvija različite opcije za produžetak kopnenog tranzitnog kraka gasovoda prema Evropi, a jedan od njih predviđa transport goriva duž rute Bugarska–Srbija–Mađarska sa pristupom gasnom distributivnom centru u Baumgartenu u Austriji. Međutim, zemlje EU koje su zainteresovane za ruski gas trebalo bi da dobiju garancije da planovi za nastavak „Turskog toka“ neće biti ometeni političkom odlukom Brisela, naglasio je ruski predsednik.
Projekat „Turski tok“ podrazumeva izgradnju gasovoda koji se sastoji iz dva kraka, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara.
Prvi krak je predviđen za isporučivanje gasa turskim potrošačima, a počeće da radi tokom ove godine. Drugi krak je namenjen za snabdevanje zemalja južne i jugoistočne Evrope, a njegovo puštanje u rad planirano je za 2019. godinu.
On je dodao da će Putin tokom posete Srbiji takođe razmatrati i pogoršanu situaciju na Kosovu.
„Naravno, razgovaraće se i o regionalnim i aktuelnim međunarodnim pitanjima. Među njima je, naravno, i problem Kosova. Svi znaju da se situacija oko Kosova pogoršala zbog niza provokativnih koraka kosovskih Albanaca“, objasnio je Ušakov.
„Naš stav koji će biti izložen je sasvim jasan, konzistentan i zasnovan na međunarodnopravnim okvirima“, dodao je on.
Pomoćnik ruskog predsednika potvrdio je da će u okviru ove posete biti potpisano više od 20 pripremljenih dokumenata, uključujući i iz oblasti energetike.
„Ovaj paket dokumenata pokriva skoro sve oblasti zajedničkih aktivnosti između Rusije i Srbije: to su i spoljna politika, energetika, industrijska saradnja, železnička infrastruktura, socijalna zaštita, obrazovanje, digitalne tehnologije, inovacije, istraživanje svemira i tako dalje“, dodao je on.
Moskva se nada da će ove godine biti potpisan sporazum o režimu slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EEU), rekao je Ušakov.
„Radi se o tome da će uvođenje režima slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije doprineti povećanju robne razmene. Vode se aktivni pregovori o ovom pitanju i nadamo se da će on biti potpisan ove godine“, precizirao je Ušakov.
Evroazijska ekonomska unija formirana je na osnovi Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora i na snazi je od 1. januara 2015. godine. Članovi unije su Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Rusija i Kirgistan.