Ona za Sputnjik objašnjava da je ishod glasanja u Parlamentu rezultat činjenice da nisu zadovoljni ni oni koji su tražili da Britanija izađe iz EU, niti oni građani koji su želeli da se referendum ponovi i da Britanija još jednom promisli i kaže da li je za ostanak ili za izlazak, te smatra da je Vlada Tereze Mej sada na kraju svog mandata i da možemo očekivati opšte izbore u Velikoj Britaniji.
Veliku Britaniju je, konstatuje Dragojlovićeva, daleko teže predvideti nego ponašanje EU, jer ono što je postignuto kao sporazum u vrlo iscrpnim pregovorima EU i Velike Britanije našlo je svoj izraz u odluci britanskog Parlamenta.
„O evropskom stavu i o uslovima ništa se neće menjati, eventualno se može produžiti rok za izlazak Velike Britanije i dati joj vremena da se konsoliduje. Jedino se o roku u kom Britanija može izaći iz EU možda može pregovarati na organima EU, ali o uslovima sigurno ne. To je bila donja linija ispod koje članice EU u sporazumevanju sa Velikom Britanijom sigurno neće ići“, pojašnjava.
Dragojlovićeva navodi i da izlazak Velike Britanije iz Evropske unije bez dogovora svakako jeste jedna od opcija, ali treba imati u vidu da bi takav ishod izuzetno loše uticao na imidž te zemlje kao velike svetske sile.
„To nije u njenoj političkoj kulturi i ne treba da ostavi utisak zemlje koja ne plaća svoje dugove i ne poštuje svoje sporazume iza kojih je stala. To je jako loše za imidž Velike Britanije i kao ozbiljne evropske države i bitnog aktera u međunarodnim odnosima“, ističe.
Upitana da li odluka Parlamenta da odbaci predlog o „bregzitu“ znači i da će Parlament doneti odluku o nepoverenju Vlade Tereze Mej, Dragojlovićeva kaže da je to neupitno, te navodi primer da su i pojedini njeni poslanici, kao i određeni ministri u vladi, još ranije davali ostavke jer se nisu složili sa sporazumom koji je u ime Velike Britanije ona prihvatila.
Inače, Dragojlovićeva ukazuje i da je društvo u toj zemlji trenutno duboko podeljeno društvo, ali ne treba zaboraviti da je takođe reč o izuzetno demokratskom društvu, te da je uloga Parlamenta u tom sistemu impresivna.
„Teško je predvideti šta će nakon pada vlade Tereze Mej biti dinamika unutar Velike Britanije, ali što se tiče EU to je sasvim jasno – komplikacija za Brisel je i pomeranje tog termina izlaska koji je zakazan za 29. mart zbog toga što EU čekaju i izbori za Evropski parlament“, ukazuje.
Dragojlovićeva navodi i da bi za EU bilo daleko bolje kada bi nakon tih izbora i nakon formiranja nove Evropske komisije bilo jasno gde se Velika Britanija nalazi i da li EU ima 27 ili 28 članica“, zaključuje.
Podsetimo, za podršku sporazuma glasala su 202 poslanika, dok su 432 bila protiv, čime je otvoren put celom nizu mogućih scenarija razvoja situacije, uključujući i „oštar“ izlazak zemlje iz EU, ali i ukidanje „bregzita“ u celini.