U članku za „Amerikan konzervativ“ Karpenter piše da mit o „zloj i agresivnoj Rusiji“ može imati veoma ozbiljne posledice za mir u Evropi i u celom svetu. On podseća da su se tvrdnje o pretnji iz Rusije prvi put čule 2008. godine, iako je rat između Rusije i susedne Gruzije inicirao sâm Tbilisi.
Zbog toga se, piše Karpenter, pojavilo mišljenje da predsednik Rusije Vladimir Putin ima „detaljan plan obnavljanja Ruske imperije“.
Međutim, kako smatra analitičar, nema nikakvih znakova da Moskva ima ekspanzionističke ambicije koje se mogu uporediti sa ambicijama nacističke Nemačke i SSSR-a. Ponašanja Kremlja ukazuju da se radi o odbrambenom programu. Kako su pisali profesor Andrej Šlejfer i profesor Danijel Trejsman u magazinu „Forin afers“, „sa tačke gledišta mnogih na Zapadu, invazija Rusije na Gruziju 2008. godine dokazala je žeđ Kremlja za teritorijalnim osvajanjima“. Međutim, takav zaključak nije logičan:
„Da je rukovodstvo Kremlja bilo ekspanzionističko, nesumnjivo bi naredili vojsci da dođe do Tbilisija i svrgne sa vlasti Sakašvilija. Ruska vojska je trebalo kao minimum da preuzme kontrolu nad naftom, gasovodima koji prolaze kroz Gruziju. Umesto toga, ostavili su na miru te gasovode i brzo se povukli u planine“, piše magazin.
Karpenter ukazuje da Rusija nije ni pokušala da zauzme Gruziju, ambicije su im mnogo umerenije.
Osim toga, umereni rashodi Rusije nastavljaju da se smanjuju, primetio je ekspert. Po njegovim rečima, današnjoj modernizaciji vojske „prethodio je ozbiljan pad devedesetih godina za vreme predsednika Borisa Jeljcina“.
„Vojni budžet Rusije mnogo zaostaje za vojnim rashodima SAD (716 milijardi dolara) i Kine (174,5 milijardi dolara) i vrlo malo je veći od budžeta nekih država, kao što su Francuska i Indija. Štaviše, za razliku od vojnog budžeta SAD koji raste, vojni rashodi Rusije svake godine postaju sve manji. Budžet je 2017. godine bio 69,2 milijarde dolara, što je 2,9 milijardi dolara više nego sadašnji budžet.“