U prisustvu velikog broja mladih i afirmisanih umetnika, takmičara i gostiju, brojnih novinara, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i osnivač festivala reditelj Emir Kusturica najavili su još jednu umetničku čaroliju na Mećavniku.
Festival je otvorio glumac Slavko Štimac, kome je ove godine posvećen program „Retrospektiva velikana“. Njemu je dodeljena nagrada za buduće filmove.
„Ušli smo u 12. godinu i ja nisam znao kako da počnem ovaj govor. Da kažem da film dostiže svoj zenit, neću da vas lažem. Zenit je dosegao sedamdesetih godina prošlog veka dok sam ja bio student. Netačno bi bilo i reći da filma više nema. Ako kažem da film traži svoj put, ličilo bi na traženje Boga, a ima onih koji žele da ga ubiju. Možda bi trebalo kukati nad rediteljskim zanatom. Možda bi trebalo reći da u ovom poslu ima mnogo budala, ali nije moje da određujem ko je budala, a ko ne“, rekao je Kusturica.
„Mogao bih na ovom mestu da okrivim Holivud, a imam šta da kažem na tu temu, ali neću, jer imam meru. Zaprepastio sam se ušavši u kuću svog prijatelja čije dete na ’Guglu‘ skroluje filmove i ne zna koji da gleda, pa bi u budućnosti mogli da se treniraju ljudi koji bi tražili te filmove. Pomoglo bi ako bih uzviknuo ’Film je mrtav — živeo film‘ pošto je film abdicirao i prepustio sve digitalnoj slici. Pošto su već ubili Boga, napravili su elektronsku sliku, a to je ono čemu se svi kreću. Ljudi idu elektronskoj slici, kao što su nekad išli Svetom Trojstvu.
Umesto da idu Bogu, oni idu sebi i mnoštvu vlastitih slika koje postaju, svaka za sebe, deo neke idolatrijske propagande. Ako bih se dotakao istorije, rekao bih da naši istorijski filmovi izgledaju kao svečane akademije, ali neću, jer i svaka budala zna da pravljenje filma nije isto kao praviti vodoskok ili rijaliti.
Mogao bih reći da filmovi nastaju iz ambijenta. On ne može da nastane ako u komuni ne postoje uslovi za to. Možda je bilo bolje početi sa idejom da je film pobegao na televiziju. Kako je film uvek bio na televiziji, ne može se reći da je pobegao.
Film se sakrio u reklamama. Film je izvukao svoj novi jezik iz dinamike gde se nešto reklamira. Možda je bilo bolje početi sa idejom da je film kao more, ali pošto Srbija nema more, to je onda teško. Srbija ima reke i jezera, pa tamo postoje mrestilišta. Možda bih mogao reći da sam i ja riba, ali da mnogo pričam. Razlog za ćutanje ribe je njena superiornost. Veliko je pitanje zašto riba ćuti — ona ćuti zato što joj je sve jasno“, reči su Emira Kusturice.
Kusturica je zatim reč prepustio ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću.
„Teško je početi posle ovakvog uvoda. Ovde je prisutna atmosfera kreativnosti i nadahnuća koja sve ljude dovodi na ovo mesto. San svakog sela je da postane glavni grad, ali desilo se da jedno selo već 12 godina postaje prestonica filmske umetnosti u celom svetu“, rekao je Vukosavljević.
„Svetlost sa Mećavnika već 12 godina osvetljava celu našu državu, regiju i svet umetnosti i kulture. Ako bismo povukli linije odakle su naši gosti dolazili ovde, nacrtali bismo krvotok jedne kulture i umetnosti čije je srce na Mećavniku. Ovo je mesto gde se sastaju studenti iz celog sveta da uče od velikih, pa veliki i značajni mogu da vide da njihovim stazama sad dolaze mladi lavovi. San je svakog jajeta da postane živo biće. San svakog lava je da vidi one koji dolaze posle njega. Verujem da će svi velikani filmske umetnosti, a prvi među njima Emir Kusturica, kao jedan od lavova, predvoditi taj čopor koji će moći da ugrize i pojede ovaj svet banalnosti i dâ snagu filmskoj industriji. Emira Kusturicu su život i umetnost kalili, ali ga nisu prekalili, pa će on, na radost svih nas, nastaviti da radi. Želim mu uspeh i da svetlost sa Mećavnika obasjava sve oko nas i da svake godine sve veći broj ljudi dolazi ovde da se zarazi virusom kulture i da prenosi taj virus dalje kako bi se od sveta spaslo šta se spasti može“, rekao je ministar kulture.
Posle ceremonije usledila je projekcija Kusturičinog filma „Pepe, jedan uzvišeni život“, dokumentarac posvećen Hozeu Muhiki.
Mećavnik će i ovog januara ugostiti velika imena svetske kinematografije kao što su Met Dilon, Serđi Lopez, Marčelo Fonte, Adrijano Tardiolo i Luka Čikovani, reditelji David Oelhofen, Adilhan Jeržanov, Damijano i Fabio Dinoćenco, kao i producent Andrea Gambeta.
Narednih dana očekuje se veliki broj radionica na kojima će mladi umetnici imati prilike da razgovaraju sa velikanima svetskog filma, a u takmičarskom programu naći će se 21 ostvarenje koje će se nadmetati za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.
Takmičare će ocenjivati međunarodni žiri u kojem su glumica Stana Katić, Slobodan Despot, izdavač i pisac srpskog porekla koji piše na francuskom jeziku, i Tankred Ramon, francuski režiser dokumentarnih filmova i producent audiovizuelnih sadržaja.