Tajna Crvene planete: Zašto bi ljudi koji odu na Mars živeli kraće (foto)

Let na Mars bi zbog kosmičkog zračenja mogao skratiti život astronautima za dve i po godine, upozorili su naučnici tokom konferencije o avio-kosmičkoj i ekološkoj medicini.
Sputnik

Celo čovečanstvo mašta o letu na Mars, ali da bi se ostvario prvi let, potrebno je mnogo toga: superteška raketa veća od svih što postoje na svetu, zatim kosmički brod u kome bi se astronauti mogli zadržati više od godinu dana, potrebni su specijalni skafanderi, rover i mogućnost da se prikupljaju svemirski brodovi u orbiti.

Pukotine i rupe na Južnoj polulopti Marsa

Neki naučnici, kako prenosi portal „Lajf“, smatraju da ni sve navedeno ne bi pomoglo, jer astronauti prosto nemaju šanse da lete na Mars zbog opasnosti od ozbiljnih obolenja, a možda i smrti. Za sve to je krivo kosmičko zračenje.

Zapravo, svemir nije tako prazan kako se ponekad čini. Kosmičko zračenje i kosmički zraci, koji se sastoje od naelektrisanih čestica, ispunjavaju svemirski prostor. Njihov izvor je Sunce i mikrotalasno reliktno zračenje. Srećom, na Zemlji nas od kosmičkog zračenja štiti atmosfera i magnetno polje planete. Ako zamislimo Zemljinu atmosferu kao vodeni zid, on bi imao debljinu od oko deset metara, dok ukupna debljina svih slojeva zaštite Međunarodne svemirske stanice iznosi samo jedan santimetar.

Koncept grada na Marsu

Dakle, astronaute spasava to što se nalaze u orbiti koja prolazi unutar granica Zemljinog magnetnog polja, a tamo gde ono počinje, formirali su se Van Alenovi pojasevi. MSS leti ispod njih ne dodirujući ih i zbog toga nije u prostoru gde je najjače zračenje. I uprkos tome, kosmonauti koji se nalaze u MSS, ipak mogu biti izloženi velikoj količini zračenja. Prosečan stanovnik naše planete godišnje je izložen radijaciji jačine 1-2 siverta, stručnjaci koji rade u nuklearnim elektranama radijaciji jačine 20 siverta, a stručnjaci za hitne slučajeve, radnici sa najopasnijim zanimanjem mogu biti izloženi radijaciji jačine i do 200 siverta godišnje. Približno istoj količini zračenja su izloženi i astronauti u MSS.

Trenutno je medicina postavila maksimalnu granicu zračenja koju čovek tokom života ne bi smeo da prekorači, kako ne bi došlo do ozbiljnih problema sa zdravljem. Ta granica iznosi 1000 siverta, a astronaut može biti izložen ovoj dozi radijacije opasnoj po život ako izvede četiri leta godišnje.

Naučnici su uočili dugačak taman trag koji voda ostavlja na planinama na Marsu.

Prilikom leta na Mars, situacija je još gora. Tokom celog putovanja astronauti su izloženi kosmičkom zračenju, ali koliko će ono biti jako, nemoguće je reći. To zavisi od solarne aktivnosti za vreme leta, vremena provedenog na površini Marsa i od stepena zaštite od zračenja koju ima svemirski brod. Ispostavlja se da prilikom svakog leta stepen radijacije može biti različit.

Što je još važnije, u ovom trenutku je besmisleno da se raspravlja koliko bi radijacija uticala na kosmonaute prilikom leta na Mars, jer još uvek ne postoji svemirski brod pomoću koga bi se izveo let. Američki „Orion“ je suviše mali, a superteška raketa SLS takođe ne odgovara, potrebno je nešto mnogo ozbiljnije.

Nijedna od zemalja još nije počela sa izgradnjom svemirskog broda koji će omogućiti let na Mars. U teoriji, rad na takvom svemirskom brodu se izvodi u kompaniji Ilona Maska, ali je rano govoriti o tome pre nego što brod bude prikazan široj javnosti. Sasvim je moguće da će se zidovi broda koristiti za čuvanje vode, a imaće i specijalna skloništa u slučaju solarne erupcije.

Nakon izgradnje takvog svemirskog broda biće moguće govoriti o veoma dugom i složenom putovanju na Mars.

 

Komentar