Biblija je deo naše svakodnevice, iako toga često nismo ni svesni. Kada kažemo da je neko „star kao Metuzalem“, da je nešto „prepotopsko“, kada upotrebimo fraze kao što su „Kainov žig“, „Sodoma i Gomora“, „solomonsko rešenje“, „borba Davida i Golijata“, pozvali smo se na Bibliju, odnosno na događaje i ličnosti koje ona opisuje.
Danteova „Božanstvena komedija“, „Zločin i kazna“ i „Braća Karamazovi“ Fjodora Dostojevskog, „Josif i njegova braća“ Tomasa Mana, „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova samo su neka u ogromnom nizu književnih dela čiju dubinu ne možemo da sagledamo u potpunosti ukoliko nismo upoznati s „knjigom nad knjigama“ — Biblijom.
Možemo li bez Biblije razumeti čak i mislioce koji su poricali Boga, kao što su Frojd, Marks ili Niče? Koliko zaista poznajemo knjigu kojom su pre dva milenijuma udareni temelji naše savremene kulture i da li smo svesni njenog značaja u našoj kolektivnoj svesti i poimanju sveta u kojem živimo? O tome smo razgovarali s profesorom i diplomatom Vladetom Jankovićem i sveštenikom i rediteljem Nenadom Ilićem.
„Čovek ne mora da bude verujući, ali ako je iole kulturan, kultivisan, neko znanje o Bibliji mora da poseduje“, kaže Vladeta Janković, naglašavajući da bi sadržaj Starog i Novog zaveta trebalo da ima mnogo značajniju ulogu i u našem obrazovanju.
„Da mogu da utičem na to, uveo bih u obaveznu školsku lektiru bar jedno jevanđelje. Priča o dolasku Spasitelja, o njegovom ispaštanju, vaskrsenju, to je nešto čime su prožeti celokupna umetnost, književnost, slikarstvo. Koliko dece odlazi u manastire, crkve, muzeje i ne zna šta vidi. Čovek je nekompletan, ne u verskom, nego u životnom smislu, ako nema taj kamen u temelju svoje lične, elementarne kulture“, naglašava Janković.
Nenad Ilić smatra da je Biblija „monumentalno, civilizacijski nezaobilazno i kapitalno delo“, ali veruje i da ona ne može da se čita bez vere kao ključa za razumevanje.
„Ako čovek nema ključ za čitanje Biblije, ključ koji se sastoji u predanju i u liturgijskom životu koji verujući vode, Biblija ostaje potpuno zatvorena. Ona je veoma bogata i duboka u značenjima, to je predanje koje je beleženo u raznim etapama i ono je jače od same knjige“, navodi Ilić.
Naši sagovornici smatraju da je sadržaj Biblije najbolje približiti ljudima kroz manje segmente koji su pristupačniji i privlačniji za obične čitaoce. Neki od tih segmenata, saglasni su oni, nezaobilazni su za svakog pripadnika hrišćanske kulture i tradicije, bez obzira na verska uverenja.
„Žalosno je to što ljudi znanje o Bibliji stiču preko filmova. To znanje je površno i ono je opasnije od neznanja. Pogledajte fresku, odnosno reprodukciju Belog anđela. Naći ćete je u svakoj drugoj sobi, ili na šoferšajbni u Srbiji, a da pitate ljude ko je Beli anđeo, šta on to radi, mali procenat njih će umeti da odgovori. Zato bi trebalo da se čitaju udarni delovi Biblije da bi se pobudilo interesovanje za nju“, navodi Janković.
Koliko je za ova dva milenijuma Biblija kao sveta knjiga zloupotrebljavana u verske, pa i u političke svrhe?
„Nije samo Biblija bila zloupotrebljavana. Stradale su mnoge zdrave ljudske ideje. U politici, ne samo današnjoj, populisti koji manipulišu masama, zapravo, izobličuju i unakažavaju temeljne biblijske ideje, pogotovo hrišćanske ideje o ljudskoj jednakosti, o ravnopravnosti“, navodi Vladeta Janković.
Nenad Ilić upozorava na to da se ljudi često zaklanjaju iza Biblije, jer je ona „jedan ogromni kulturni i duhovni autoritet“.
„Prema pojedinim citatima, organizuju se čitave političke teorije. Možemo po nekim tragovima reći da je sam komunizam neka vrsta jeretičkog derivata koji je nastao iz toga. Bibliji se mora prilaziti vrlo pažljivo, oprezno. Tumačenje nije lako. Zato je bitna crkva, da to ipak ide u njenom ključu“, kategoričan je Ilić.
On ukazuje na to da se pojedini delovi Biblije često zlonamerno tumače bukvalno i da se na taj način svesno umanjuje ozbiljnost znanja zapisanog pre više hiljada godina.
„Kad pogledate rasterećeno od bukvalnog tumačenja, alegorijski, nešto što je pisano pre hiljadu i više godina, priđete simboličkom jeziku, nekom drugom narodu, drugoj vrsti čovečanstva, vidite da uopšte nema velikih nesporazuma nauke i Biblije“, tvrdi Ilić.
Objašnjavajući univerzalnost biblijskih poruka, Vladeta Janković ističe da je kreativna ljudska misao jedinstveni proces, koji teče poput reke s mnogo pritoka.
„Postoje elementi hrišćanskog učenja kod Platona i drugih grčkih mislilaca. Postoji priča o potopu u ’Epu o Gilgamešu‘, koji je stariji od Biblije. To prosto znači da je nekad u tom području Mesopotamije i Bliskog istoka, gde je i nastala Biblija, bio neki ogroman potop, poplava koja je trajala mesecima, godinama, koja je ostavila slojeve mulja od po osam metara. To je našlo svoje umetničke i duhovne inkarnacije u ’Epu o Gilgamešu‘, a potom i u Starom zavetu. Ne treba vršiti nikakvo nasilje nad tim, izdvajati ovu ili onu ideju ili učenje iz tog toka koji je neprekidan i traje, te božanske iskre koja ide kroz čitavu istoriju ljudskog duha“, zaključuje Vladeta Janković.