Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi“ — „Vaistinu se rodi“.
Velikom prazniku prethodi božićni post, u trajanju od 40 dana, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.
Božić je praznik cele porodice, koja bi trebalo da bude na okupu, uz poštovanje narodnih običaja, poput unošenja badnjaka na Badnji dan i lomljenja česnice na sam dan Božića.
Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo badnjak, koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.
Veruje se da se unošenjem badnjaka u kuću unose sreća, zdravlje i napredak, a obavezno je i unošenje slame, jer se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.
Običaj je da ukućani položajnika, prvog gosta na Božić, daruju poklonima.
Na Badnji dan patrijarh Irinej služiće u 16 sati čin osvećenja badnjaka ispred Hrama Svetog Save, a zatim i praznično bdenje u kripti Hrama.