Ministarstvo odbrane u saopštenju navodi da će Hrvatska poništiti odluku o izboru višenamenskog borbenog aviona od marta 2018. ukoliko „zbog nesporazuma koji su nastali između Izraela i SAD Hrvatska ne bude u mogućnosti da kupi avione koje je odabrala“.
„Obaveza države Izrael je da isposluje odobrenje Vlade SAD za isporuku aviona u odgovarajućoj konfiguraciji Republici Hrvatskoj. Kada nas država Izrael službeno izvesti o navedenom, pravovremeno ćemo upoznati hrvatsku javnost“, navodi MORH.
Prvu izjavu o zastoju u kupovini izraelskih borbenih aviona zbog protivljenja SAD dao je ministar odbrane Damir Krstičević, koji je rekao da je konkurs napravljen po svim pravilima i da nisu znali za protivljenje SAD.
„Želeo bih da kažem da je Vlada SAD dala predodobrenje za prodaju ’Baraka‘. Država Izrael je 3. oktobra 2017. godine imala svu potrebnu dokumentaciju“, rekao je novinarima Krstičević.
Upitan da li je spreman da podnese ostavku ukoliko proces kupovine aviona propadne, on je odgovorio da nije uradio ništa protiv nacionalnih interesa, ali da je uvek spreman da ode ukoliko će njegov odlazak pomoći zemlji.
Američki mediji objavili su prošlog meseca da SAD blokiraju Izraelu prodaju 12 aviona „F-16 Barak“, starih tridesetak godina, proizvedenih u SAD, koje je Izrael nadogradio i koji bi Hrvatsku kroz deset godina stajali oko tri milijarde kuna (407 miliona evra).
Navodno Izrael nije tražio pisano odobrenje Vašingtona pre nadogradnje. SAD traži da se sa aviona pre prodaje skine izraelska tehnologija, a s druge strane, Hrvatska bez te napredne nadogradnje ne želi da ih kupi.
Vlada Hrvatske formalno je u martu prošle godine donela odluku o kupovini 12 polovnih modernizovanih izraelskih borbenih aviona „F-16 CD Barak“ koji treba da zamene dotrajale „migove 21“. Tender je bio raspisan 2017. godine, a osim Izraela, i SAD, Grčka, Južna Koreja i Švedska su bile pozvane da daju svoju ponudu.
U poslednjem krugu ostale su ponude Izraela i Švedske, ali je presudila cena, budući da Hrvatska nema novca za nove avione.