Vašington će u Unesku zadržati status posmatrača, ali više neće plaćati doprinose i biti biran u Komitet svetske baštine.
Na pitanje kako će se povlačenje ovih zemalja iz jedne od najvažnijih organizacija UN odraziti na eventualni ponovni pokušaj prištinskih vlasti da samoproglašenom Kosovu obezbede stolicu u Unesku, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da to po Srbiju, na neki način, može biti povoljno, jer se u faktičkom smislu smanjuje broj zemalja koje bi na glasanju podržale prijem Kosova.
„Međutim, SAD će i dalje lobirati za Kosovo i nastojati da se njihov koncept državnosti Kosova potvrdi i na taj način. U tom smislu će izlazak SAD iz ove organizacije UN imati veći uticaj na ukupne međunarodne odnose i na stanje u tim odnosima, nego na samo pitanje prijema Kosova. Amerika, naime, i na ovaj način potvrđuje Trampovu politiku negiranja multilateralizma i oslanjanje na čist bilateralizam po principu — Amerika pre svega. To je suština i ovog poteza, negiranje ne samo UN već svetskog poretka koji se bazira na međunarodnom pravu, principima i standardima koji su u osnovi Povelje Ujedinjenih nacija“, ocenjuje Milivojević.
Naš sagovornik sumnja da će prištinske vlasti pokušati da u međunarodne organizacije, pa i Unesko, uđu na redovan, legalan način, tim pre što su njihove akcije, kako kaže, sinhronizovane sa Zapadom.
Milivojević zato veruje da pokušaji da se kosovska državnost potvrdi na svaki način neće prestati, a uključivaće, po njegovom mišljenju, novi pristup, novi način nametanja rešenja po svaku cenu.
„To je ono čemu smo upravo svedoci — primeni svih ovih mera koje jednostrano donosi Priština, a koje se na Zapadu tolerišu. Ta činjenica pokazuje da postoji koordinacija poteza i i nastojanje da se na drugi način, preko kolena, nametne kosovska državnost. Dakle, ne koriste se redovni mehanizmi, principi, standardi niti međunarodno pravo, već metodologija pritisaka i ucena. Ja u narednom periodu očekujem nastavak upravo te metodologije, a koja je u skladu i sa pismom predsednika Trampa — da pitanje Kosova treba rešiti brzo i pod arbitražom SAD“, primećuje Milivojević.
Podsetimo, za učlanjenje Kosova u Unesko prištinski zvaničnici lobiraju od 2009. godine, a sa najaktivnijim lobiranjem počeli su 2014. U novembru 2015. Kosovo nije primljeno u ovu organizaciju. Tada je glasalo ukupno 122 zemlje, 92 je glasalo „za“, a 50 je bilo protiv. Uzdržanih je bilo 29, dok su predstavnici 15 zemalja ostali van sale.
Prištinske vlasti su 2017. godine, u saradnji sa Zapadom, odustale od zahteva za prijem u članstvo ove organizacije. U oktobru iste godine premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da vlada koju vodi „radi na osnaživanju Kosova i članstvu u Interpolu sledeće i Unesku za dve godine“, što znači da bi na jesen Kosovo moglo opet pokušati da postane član Uneska.