Priča o međusobnom odnosu ovo dvoje umetnika je gotov siže za roman ili holivudski blokbaster. Upoznali su se u Dijegovoj radionici, kada je Frida donela svoje radove kako bi ih uvaženi slikar ocenio. Sama umetnica je više puta govorila da je u životu doživela dve nesreće — prvu, kada zamalo nije poginula, a drugu kad je zavolela Dijega. U „Manježu“ su, osim mnogobrojnih fotografija poznatog para, izložena i pisma koje je Frida pisala mužu u periodu od 1940. do 1953. godine. Rivera je bio stariji od nje 20 godina, ali to nije bila prepreka ni za brak, ni za razvod, ni ponovni brak.
„Iz njihove prepiske zaključujemo da se Fridin život vrteo oko tri stvari, a to su: Dijego, slikarstvo i patnja“, izjavila je švajcarska kolekcionarka Meri En Springer, koja je za izložbu ustupila svoju kolekciju ljubavnih pisama poznatih slikara. Citira Fridinu poruku 1953. godine, kada je Dijego bio odsutan: „Potrudi se da se vratiš što pre, jer bez tebe Meksiko ne postoji. Obožavam te“.
Tragična i neverovatna sudbina meksičke umetnice poslužila je kao osnova za holivudski film „Frida“ iz 2002. sa Selmom Hajek u glavnoj ulozi. Nakon toga, Frida Kalo postala je prava pop ikona širom sveta, ističe Adrijana Haramilo, portparolka muzeja „Dolores Olmedo“, koji je za izložbu ustupio radove iz svoje kolekcije.
„Fridine slike su veoma intimne, svako u njima vidi nešto veoma lično, blisko samo njemu. Ljudi koji su prevazišli teške životne ispite često se pronalaze u njenim slikama“, izjavila je Haramilo.
Fridini radovi su uvek prepoznatiljivi — večita fizička stradanja, nemogućnost da ima decu, odnosi sa Dijegom i štićenicima koji postaju pravi prijatelji. Vremenom su njene slike osvojile masovnu kulturu, ukrasile su torbe, obuću i predmete enterijera.
„U Fridinim radovima ljudi vide savremene teme: feminizam, odnos prema životinjama i prema svojoj deci. Platna su veoma svetla, a to i jeste pravi Meksiko. Delimično je motive pozajmljivala iz narodne umetnosti, a delom su to boje same države“, objašnjava stručnjak.
„Danas je Dijego Rivera većini poznat kao muž Fride Kalo. Ali u svojoj zemlji on je prava ikona, najpoznatiji umetnik, klasik meksičke umetnosti. U svojim monumentalnim radovima, muralima, ovekovečio je mnoge poznate savremenike. On je u određenom stepenu zabeležio meksičku istoriju“, kaže Adrijana Haramilo.
Do danas su na mnogim zgradama ostale njegove freske. Ljudi mogu da vide njegove radove i izvan muzeja.
„Frida je naslikala oko 200 radova, a Dijego oko 3.000, a oni se danas nalaze u različitim zemljama sveta, od SAD do Rusije. On je slikao svaki dan, to je bila njegova strast“, kaže Adrijana. Dijego Rivera je menjao pravce: u mladosti je voleo kubizam, kasnije je slikao u duhu realizma.
I Rivera i Frida bili su strastveni komunisti. Uprkos njegovoj predanosti idejama, Dijega su nekoliko puta isključivali iz stranke, pa vraćali u nju. Treba naglasiti da su zahvaljujući njemu održavani međunarodni kontakti sa meksičkim umetnicima i istoričarima umetnosti.
Umetnik je na poseban način bio povezan sa sovjetskom Rusijom. Poznato je da je u Meksiku često primao goste iz SSSR-a, družio se sa Majakovskim. Dijego i Frida su primili Trockog, koji je pobegao u Meksiko, a s kojim je Frida uskoro započela aferu. Rivera je prvi put u Sovjetski Savez došao 1927. godine, gde je proveo godinu dana. Posle toga je u svojoj otadžbini često držao predavanja o sovjetskoj kulturi i umetnosti. Drugi put je posetio Moskvu 1955. godine, međutim tada je umetnik bio oboleo od raka, pa je došao u Moskvu da se leči. Iako se loše osećao, aktivno je slikao. Radovi koje je naslikao nakon tog putovanja izložena su u „Manježu“, a među njima su zimski portreti plavooke dece koja se sankaju i šetaju ulicom.
Umetnik je nekoliko radova poklonio sovjetskim zemljama, među kojima je i slika „Velika pobeda“ iz 1955. godine. Ona se trenutno nalazi u kolekciji Puškinovog muzeja. Direktor muzeja „Faberže“ Vladimir Voročenko priznao je da ne mogu svi radovi Fride Kalo i Dijega Rivere da napuštaju Meksiko. One koje je dozvoljeno iznositi potrebno je transportovati na određen način, različitim avionima. Sve u svemu, uslovi su veoma strogi.
Izložba u „Manježu“, koju je organizovao muzej „Faberže“, biće otvorena do 12. marta. Osim umetničkih slika i arhivskih dokumenata, potrebno je obratiti pažnju i na kopije korseta, koje je Frida nosila, i po kojima je slikala dok je ležala, a to govori o njoj isto kao i njene slike.