Iako je izgradnja ograde počela u novembru prošle godine, vest o završetku radova stigla je mesec dana nakon ukrajinskih provokacija u Kerčkom moreuzu, zbog kojih su se odnosi Moskve i Kijeva pogoršali.
Ruski analitičari ocenjuju da je podizanje ograde apsolutno opravdana mera, koja će, između ostalog, doprineti povećanju bezbednosti poluostrva, pre svega kada je reč o diverzantima i švercerima, a sprečiće i ilegalnu migraciju i pokušaje nezakonitog ulaska na teritoriju Rusije.
Vicepremijer Krima Efim Fiks izjavio je da je ta mera preduzeta kako bi se građani zaštitili od „suludih“ planova ukrajinskih vlasti, od kojih se može očekivati „bukvalno sve“.
Analitičari objašnjavaju da je Krim na ovaj korak bio prinuđen, s obzirom na to da Ukrajina poslednjih godina vodi neprijateljsku politiku prema Rusiji.
„Mislim da je ovaj projekat isključivo iznuđena mera. Prvobitno Rusija nije nameravala da se ograđuje od Ukrajine, ali u situaciji kada ukrajinske vlasti, njihovi poslanici i zvaničnici povremeno govore o potrebi organizovanja terorističkih aktivnosti na ruskoj teritoriji, o potrebama da se digne u vazduh Krimski most, onda je ovo iznuđen korak. Nama je jasno da je to politika susedne države, ohrabrena sa samog vrha i mi moramo na to da odgovorimo, a ovo je jedna od preventivnih mera. Zbog toga je ograda brzo izgrađena“, rekao je za Sputnjik ruski analitičar Dmitrij Solonikov.
Prema njegovim rečima, kijevske vlasti će, bez sumnje, ovu činjenicu koristiti kao adut u predizbornoj kampanji.
„Potrebno je spremiti se za martovske izbore, a jedina šansa za pobedu je biti najveći mrzitelj Rusije. Zbog toga će kijevske vlasti ovo oceniti kao još jedan ’akt agresije‘, pozvaće međunarodnu zajednicu da pogleda taj ’zid‘. Pa, neka oni vide i nauče, jer je to zanimljiva inženjerska konstrukcija“, naveo je Solonikov.
Žičana ograda je podignuta na severu poluostrva Krim, na granici sa Rusijom. Ograda je dužine 60 kilometara i opremljena senzorima i kamerama, kako bi sa udaljenosti mogla da se kontroliše i noću.
Sličan sistem žičanih ograda instaliran i na Dalekom istoku zemlje, kao i na severu Rusije.
Podsetimo, odnosi Moskve i Kijeva su se pogoršali zbog situacije u Donbasu i incidenta u Kerčkom moreuzu. Ukrajinske vlasti su više puta optuživale Rusiju za uplitanje u unutrašnje poslove zemlje. U januaru 2015. godine, Vrhovna rada je usvojila izjavu u kojoj se Ruska Federacija naziva „zemljom-agresorom“. Rusija negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim.
Moskva je u više navrata isticala da nije strana u unutrašem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.