Ko kupuje srpskog giganta: NIS i „Petrohemija“ su organska celina

Kompanije NIS i „Petrohemija“ su svojom proizvodnjom prirodno naslonjene jedna na drugu i bio bi to pozitivan pomak da ruska kompanija kupi našu, čiji proizvodi sada imaju prilično dobru cenu na svetskom tržištu.
Sputnik

Hoće li početak 2019. godine doneti razlog za optimizam kakav je doneo kraj 2018, kada je kineska kompanija „Ziđin“ preuzela Rudarsko-topioničarski basen „Bor“, koji je godinama slovio za crnu rupu srpske privrede? Koliko se realnim mogu smatrati nezvanična saznanja da bi Naftna industrija Srbije (NIS) ipak mogla da postane vlasnik pančevačke „Petrohemije“, koja je dugo na spisku firmi za privatizaciju za koju nije bilo zainteresovanih.

Tender bi trebalo da bude raspisan u februaru, a NIS, koji je u većinskom vlasništvu ruskog „Gasproma“ pominje se kao najizgledniji kupac. Poznato je da NIS ranije nije bio zainteresovan za kupovinu „Petrohemije“, koja je u pančevačkom komšiluku njegove rafinerije, uz objašnjenja da „Gasprom“ naprosto u svom delokrugu poslovanja nema petrohemijski biznis.

Antić: Rusi zainteresovani za „Petrohemiju“

Šta se u međuvremenu promenilo?

Sredinom prošle godine, „Petrohemija“ je praktično postala firma bez dugova. Usvajanjem unapred pripremljenog plana reorganizacije, država je deo potraživanja poverilaca otpisala, a deo konvertovala u kapital „Petrohemije“, čime je promenjena njena vlasnička struktura. Tako se 76 odsto akcija pančevačke fabrike našlo u vlasništvu države i povezanih lica, a preostalih 24 odsto su akcije NIS-a i „Lukoila“. NIS je tako vlasnički kapital u „Petrohemiji“ povećao sa 12 na 21 procenat.

NIS je ojačao i menadžment „Petrohemije“ angažovanjem stručnjaka sa iskustvom iz multinacionalnih kompanija i kontinuirano pomagao da raste operativna efikasnost kompanije sa kojom ima ugovor o strateškoj saradnji još od 2011. godine.

Iako se NIS ne bavi petrohemijskim proizvodima, jedan od produkata njegove prerade nafte je primarni benzin, koji u svojoj proizvodnji upravo koristi „Petrohemija“. Pančevački hemijski kompleks ga je od NIS-a dobijao po najpovoljnijim tržišnim uslovima, kao i pomoć u unapređenju operativne efikasnosti, što je doprinelo da posle dugo vremena 2015. i 2016. godine posluje pozitivno.

„Težnja je Srbije od davnih dana da ta dva kompleksa spoji. Prirodno su naslonjeni jedan na drugi. Energetika im je zajednička, a u suštini veliki deo primarnog benzina završi u ’Petrohemiji‘, tako da je to neka prirodna celina“, napominje za Sputnjik savetnik u Udruženju za energetiku Privredne komore Srbije (PKS) Ljubinko Savić.

Sa izvozom vrednim 160 miliona evra za devet meseci ove godine, „Petrohemija“ je šesti najbolji srpski izvoznik. Po oceni ekonomskih analitičara, međutim, praktično je u samom vrhu, jer izvozi ono što proizvodi, za razliku od onih čiji izvoz sadrži najveći deo uvoznih komponenti.

Vučić i Čepurin o pomoći za MSK, „Azotaru“ i „Petrohemiju“

Savić smatra da bi akvizicija NIS-a bila pozitivan pomak, kako za „Petrohemiju“ koja mora da razreši svoju vlasničku strukturu, tako i zbog toga što petrohemijski proizvodi sada imaju prilično dobru cenu na tržištu ne samo Evrope nego širom sveta.

Neto dobit „Petrohemije“ prošle godine je iznosila 40,4 milijarde dinara i bila je najveća u Srbiji. Da li su to dovoljni argumenti za ocenu da bi NIS-ova privatizacija Petrohemije mogla da bude predmet dogovora prilikom posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji 17. januara?

„’Gasprom‘ jeste taj koji je većinski vlasnik NIS-a i u suštini on će doneti konačnu odluku. Ali tu verovatno treba uključiti i ukupne društveno-političke odnose sa Rusijom i kroz to takođe treba posmatrati eventualnu akviziciju NIS-a“, kaže za Sputnjik stručnjak u Udruženju za energetiku PKS.

Komentar