Nepunu godinu dana bilo je dovoljno da dogovor Japana i Evropske unije o rađanju najveće trgovinske slobodne zone bude priveden realizaciji. Pošto su sporazum o slobodnoj trgovini ovih dana ratifikovala oba parlamenta, i u Tokiju i u Briselu, više nema smetnji da on od 1. februara počne i da se primenjuje.
Jasno je da je poseban doprinos ovakvom ubrzanom finišu i ratifikaciji sporazuma dala administracija američkog predsednika Donalda Trampa, koja je razljutila tradicionalne saveznike — EU i Japan.
Tramp je prvo istupio iz Transpacifičkog partnerstva, a potom početkom ove godine počeo sa trgovinskim sporovima uvođenjem tarifa i za robu američkim saveznicima u EU.
Najnovijim sporazumom Tokija i Brisela, najvećim koji je EU ikada ispregovarala, biće stvorena trgovinska zona koja će pokriti gotovo trećinu svetskog BDP-a, tvrdi portparol Evropske komisije Margaritis Šinas.
Njime će Evropska unija, kao najveće jedinstveno tržište u svetu, sa 28 zemalja i 500 miliona ljudi biti dostupnija pre svega za japansku auto-industriju, dok će tržište treće privrede sveta zauzvrat ukinuti barijere na pojedine poljoprivredne proizvode iz EU. Tako će EU ukinuti desetoprocentne tarife na uvoz japanskih automobila i troprocentnu carinu za većinu auto-delova, dok će Japan ukinuti tridesetoprocentne tarife na pojedine mlečne prerađevine iz EU i petnaestoprocentnu tarifu na vina.
Tokio će, takođe, EU kompanijama omogućiti pristup javnim tenderima u Japanu, a najavljeno je i otvaranje sektora usluga, naročito finansijskih, telekomunikacionih, e-trgovine i transporta.
Profesorka Fakulteta političkih nauka i direktorka Instituta za azijske studije Dragana Mitrović, podseća da je odustajanjem Amerikanaca od Transpacifičkog partnerstva Japan ostao predvodnik preostalih 11 zemalja koje su naknadno kroz niz pregovora uspele da zaključe finalni sporazum.
„Japan je shvatio da otvaranjem pojedinih segmenata svoga tržišta u krajnjoj liniji može da dobije, a ima samopouzdanje da ulazi u ovakve sporazume, odnosno da stvara ugovore o slobodnoj trgovini, dajući tako doprinos jačanju slobodnog protoka robe i usluga i podsticaj oporavku svetske privrede“, Mitrovićeva za Sputnjik.
Ona ukazuje da su osećaju nesigurnosti u svetskoj trgovini i privredi doprineli stavovi administracije američkog predsednika koja je počela da preispituje trgovinske sporazume koje ima sa Japanom i sa Južnom Korejom. Vašington je sa Seulom 10 godina pregovarao o zaključenju sporazuma, da bi Koreja morala ponovo da počne pregovore, napominje sagovornica Sputnjika.
„Japan je, takođe, pod pritiskom SAD-a i Trampove administracije koja smatra da je japansko tržište zatvoreno za američke automobile iako je jasno da tu po sredi nije zatvorenost tržišta već kvalitet američkih automobila u poređenju sa japanskim i nekim evropskim. Ali Japan trpi pritisak. Otud njegovo nastojanje da zaključivanjem drugih ugovora o slobodnoj trgovini, pogotovo sa EU, koja je najveće jedinstveno uređeno tržište, otvori prostor za svoje izvoznike koji su izuzetno bitan deo japanske privrede“, objašnjava Mitrovićeva.
Time, dodala je ona, objektivno, daje podsticaj globalnim slobodnim trgovinskim tokovima, ali i globalnoj proizvodnji, jer se trguje onim što se proizvede.
„To je pozitivan podsticaj ukupnoj svetskoj privredi i njenom opravku“, ocenila je profesorka FPN-a.
Prilikom potpisivanja sporazuma EU i Japana, koji je sada ratifikovan, analitičari su ocenili da on znači i oštro suprotstavljanje američkom protekcionizmu oličenom u Trampovom sloganu „Amerika na prvom mestu“.
Interesantno je da su na to potpisivanje velikog trgovinskog sporazuma, sredinom jula, predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk, i prvi čovek Evropske komisije, Žan Klod Junker, u Tokio stigli nakon razgovora u Pekingu, gde su pozivali na globalnu trgovinsku saradnju i upozoravali na opasnost od trgovinskih ratova.
Na pitanje, kakva će biti reakcija Trampove administracije na njegovu ratifikaciju u Briselu i Tokiju, može li se očekivati njeno popuštanje ili zatezanje, naša sagovornica odgovara:
„Ne mislim da će da izazove ijednu od tih reakcija. Mi smo videli na nedavnom samitu G20 gde je došlo do privremenog zamrzavanja „trgovinskog rata“ sa Kinom kada su Amerikanci na tri meseca suspendovali već najavljeno uvođenje novih tarifa od 1. Januara na kinesku robu“.
Američki predsednik se, kako kaže, neće obazirati na druge dogovore, jer se to njega ne tiče.
„Tramp ima svoju misiju i viziju kako treba preurediti odnose i on smatra da Amerika kao najvažniji partner svakom od drugih pojedinačnih partnera ima dovoljno moći da utiče na njih da promene svoje ponašanje. Nekada je dovoljna samo pretnja, nekada primena sankcija, nekada politički pritisci. Uglavnom, on je dosta uspešan u tome što se vidi po ponovnim pregovorima o nafti, ponovnim pregovorima sa Južnom Korejom, zemlje Aseana su se već unapred prilagodile, jer su kao mali navikli da se prilagođavaju velikim zemljama u okruženju i Americi koja im je bitna. Tako da ne mislim da će to uticati na promenu ponašanja SAD, odnosno administracije predsednika Trampa“, zaključila je sagovornica Sputnjika.