Najnoviji događaji, ocenjuje Bi-Bi-Si, predstavljaju odstupanje od dugogodišnjeg statusa koje je Kosovo uživalo kao „marionetski projekat zapadnih sila“.
Uz podsećanje na nedavno povećanje takse za 100 odsto na proizvode iz Srbije i, kako navode, današnje odluke o formiranju vojske, Bi-Bi-Si primećuje da se „obe mere događaju protivno upozorenjima, pretnjama i pozivima Evropske unije i NATO-a“.
Ukazuje se da je srpska premijerka Ana Brnabić toliko nezadovoljna tim vestima da je, kako navode, pominjala i vojni odgovor, a da je predsednik Aleksandar Vučić tražio podršku Rusije i Kine.
Inače, podseća se da se na teritoriji Kosova nalazi 4.000 pripadnika Kfor-a, koje je NATO tamo poslao 1999. godine, i konstatuje da Priština izvlači dobrobiti iz ogromne količine međunarodne pomoći.
Uprkos tome, ukazuje se, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je nedavno optužio šeficu evropske dilomatije Federiku Mogerini da „guši“ pregovore Beograda i Prištine, što se može protumačiti i kao „ujedanje ruke koja te hrani“.
Haradinaj je, naime, rekao da je Mogerinijeva transformisala dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u dijalog o teroristima, prenosi Tanjug.
Bi-Bi-Si tumači da su se te njegove reči najviše odnosile na mnogobrojne kritike Evropske unije Prištini zbog uvođenja takse na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine.
Mogerinijeva je, kažu, u ponedeljak izrazila nezadovoljstvo zbog uvođenja takse na robu i ponovila poziv prištinskim vlastima da povuku tu odluku, ali je naglasila da je i dalje optimista po pitanju mogućnosti postizanja pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.
Ukazuje se da drugi ipak nisu toliko optimistični.
Stručnjak za Balkan sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke Džejms Ker Lindzi smatra da je vrlo teško predvideti gde će se dijalog kretati, a da je Priština samo pogoršala stvari odlukom o transformaciji kosovskih snaga bezbednosti (KBS) u vojsku.
Deset godina od kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije, Kosovo još nije zaokružilo državnost, navodi Bi-Bi-Si i na prethodno postavljeno pitanje „čemu oupšte formiranje vojske“, daje odgovor objašnjenjem da bi transformacijom KBS u vojsku, u najmanju ruku, Kosovo ispunilo jedan od uslova za zaokruživanje te državnosti.
Međutim, prema rečima Lindzija, odluke Prištine će se za nju pokazati kao kontraproduktivne.
On, kako se navodi u tekstu, veruje da je „postojanje (Prištine) pod protekcijom“, u kojoj je 10 godina uživala podršku EU i SAD, Kosovo ostavilo dezorijentisanim, a da su sada na redu nova faza i nova pravila.
Iako deluje nezamislivo da Priština, na duži period, okrene leđa Briselu, za sada je sigurno „hladno nastrojena“ prema njemu, ocenjuje Bi-Bi-Si.