„Zbog toga je, možda, ovo (priznanje Butine) ipak dato pod pritiskom američkih vlasti i uveren sam da ruski zvaničnici nisu umešani u bilo kakve protivpravne aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Morozov za Sputnjik.
Poslanik nije isključio mogućnost da su Butinu mogli da zaplaše zatvorom u Gvantanamu i pod strahom od ove pretnje američka strana je mogla da dobije bilo kakva priznanja.
Poslanik Državne dume i član odbora za međunarodne poslove Leonid Slucki smatra da bi Rusija trebalo da traži povratak Marije Butine u otadžbinu.
„Situacija je bila i ostala krajnje ružna. U svakom slučaju, smatram da, bez obzira na to kakvi su sada uslovi nagodbe sa istragom i koja god da je kazna izrečena, Rusija i dalje treba da traži povratak Marije u domovinu“, rekao je Slucki novinarima.
On je dodao da ovaj slučaj predstavlja „savremenu političku inkviziciju“ sa isfabrikovanim optužbama.
„Čuveno američko pravosuđe u slučaju Butine je primer savremene političke inkvizicije. Sve optužbe su isfabrikovane, čitav proces očigledno politizovan, počevši od činjenice da su je pritvorili uoči sastanka predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Helsinkiju, i to nije bila slučajnost“, istakao je Slucki.
On smatra da je Butina priznala krivicu pod pritiskom, iako ona sama negira da je samica uticala na njenu odluku.
„Slomili su je. U takvim okolnostima svako može da bude slomljen. Čak i odrastao muškarac, a ovde govorimo o mladoj, krhkoj ženi koja je sve ovo vreme bila u nepodnošljivim uslovima“, dodao je on.
Butina je danas priznala da je kriva za učešće u zaveri sa nekim licima u cilju nanošenja štete Sjedinjenim Američkim Državama. Ona je takođe izjavila da se dobrovoljno nagodila sa istragom i da na nju nije izvršen pritisak.
Ranije je televizija En-Bi-Si njuz saopštio da, prema optužbi koju je Butina priznala, kazna zatvora iznosi pet godina, a ne 15, kako joj je u početku pretilo. Štaviše, stvarni rok mogao bi biti do šest meseci zatvora, nakon čega bi Butina trebalo da bude deportovana u Rusiju.