Istovremeno ocenjuju da to pokazuje koliko za Vašington sada malo znači ta ambasadorska funkcija, tradicionalno dodeljivana iskusnim diplomatama, što je opet u skladu sa sve manjim značajem koji SAD pridaju Organizaciji UN.
Imenovanje Navertove značilo bi, kako se ocenjuje, da će ona biti uglavnom prenosilac poruka državnog sekretara Majka Pompea i savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona — koji su obojica poznati po izražavanju sumnje u samu svrhu postojanja UN.
Ukoliko Senat potvrdi njeno imenovanje, Heder Navert bi mogla da dođe na mesto ambasadora u UN više kao „lepo lice“ sadašnje administracije, nego neko ko kreira politiku najveće svetske sile, ocenjuje „Njujork tajms“.
Postavljanjem Navertove za ambasadora praktično sve američke odluke u UN bile bi prepuštene Majku Pompeu i Džonu Boltonu, prenosi Tanjug.
Mnogi u Vašingtonu smatraju da je njeno imenovanje način da Bolton konsoliduje svoju moć, piše „Tajms“ i dodaje da se ubuduće može očekivati samo još veće distanciranje SAD od svetske organizacije.
Navertova je ušla u novinarstvo 1996. godine na televiziji „Foks“, gde je postala poznata dve godine kasnije, kada je izveštavala o skandalu Klinton—Levinski.
Jedno vreme je radila na Ej-Bi-Siju, da bi se opet vratila na „Foks“.
„Vašington post“, navodi da je domaćin „Foksovih“ vesti nedeljom Toni Snou svojevremeno izjavio da joj je dao sledeće uputstvo: „Bog te je učinio lepom. Sada je na tebi da se učiniš pametnom“.
Predsednik Donald Tramp voleo je njen način izveštavanja, navodi „Post“ i ocenjuje da je njeno prisustvo u administraciji njegov način da učvrsti vezu sa „Foksom“ i nastavi da transformiše spoljnu politiku u skladu sa svojom agendom — „Amerika na prvom mestu“.
Mediji navode da su se, kada je Navertova 2017. stigla u Stejt department, pres-konferencije proredile, dok je ona uglavnom bila uglađeni branilac politike administracije u vreme razmimoilaženja između Trampa i tadašnjeg šefa diplomatije Reksa Tilersona.
Kritičari podsećaju i na njene gafove kao portparola Bele kuće, naročito na onaj iz juna ove godine, kada je izjavila da je Dan de, iskrcavanje saveznika u Normandiji, bio „vrhunac američko-nemačkih odnosa“.
Dejvid Gergen, koji je bio savetnik nekoliko predsednika SAD, kaže da je njena biografija, u smislu onoga što se obično očekuje u UN, veoma „tanka“, jer njen posao neće biti komunikacije, već će raditi na mestu gde se vodi aktivna diplomatija sa zemljama iz celog sveta.
Mediji joj, ipak, odaju priznanje što je, u vreme kada Tramp novinare naziva „neprijateljima naroda“, stala u odbranu profesije i objavila dugačko saopštenje povodom međunarodnog dana za okončanje nekažnjenosti za zločine prema novinarima.
Njene bivše kolege iz „Foksa“ kažu da dolazak novinara na mesto ambasadora u UN nije ništa manje neobično nego dolazak biznismena na mesto predsednika.
Za razliku od odlazeće ambasadorke u UN Niki Hejli, koja je takođe kritikovana zbog spoljnopolitičkog neiskustva, ali je barem imala iskustvo u politici kao guverner Južne Karoline, od Navertove se očekuje da više bude na liniji administracije.
Takođe, za razliku od Hejlijeve, ne očekuje se da će Navertova imati status člana predsednikovog kabineta, koji su imali njeni prethodnici.
Bivši američki ambasador u UN Džon Negroponte, ipak, smatra da je Navertova dovoljno upućena u spoljnu politiku sadašnje administracije i da ima dobar odnos sa Pompeom i Belom kućom, što je ključno za njen budući posao.
Bivši ambasador SAD u NATO Ivo Daalder kaže za „Njujork tajms“ da očekuje da Navertova bude tu više da objašnjava politiku administracije spoljnom svetu nego da ostvari neki uticaj.
Drugi diplomatski veterani smatraju da je sada u toku uspostavljanje uređenog „lanca komandovanja“, koji će, kao što i treba, politiku prepustiti Vašingtonu, umesto da u Njujorku stvara konkurentski centar moći.
Aron Dejvid Miler, savetnik šest bivših državnih sekretara, smatra da će imenovanje Navertove uzburkati diplomatski establišment, ali da će, paradoksalno, vratiti stvari na tradicionalni model, kada su šef diplomatije i Bela kuća bili jedini dominantni glasovi u spoljnoj politici SAD.
Sada je na njoj da dokaže da je dorasla izazovu i ubedi sve da kritičari nisu u pravu.
Naravno, pošto prethodno ubedi Senat.