Reč je o Rustemu Mustafi, komandantu OVK za Podujevsku oblast, poznatom po ratnom nadimku „komandant Remi“. Podizanje optužnice se očekuje u januaru.
Pozivajući se na izvore u tom sudu, „Koha“ piše da je spremna prva optužnica protiv bivšeg regionalnog komandanta OVK, kao i da su istražitelji Specijalnog suda nedavno bili na Kosovu kako bi dogovorili način predaje.
„Verovatno je da će uskoro biti postignut dogovor o dobrovoljnoj predaji“, rekao je neimenovani izvor prištinskom dnevniku, javlja RTS.
„Koha“ i dnevnik „Ekspres“ su objavili da im je poznato ime prvog optuženog za zločine koje su počinili pripadnici „oslobodilačke vojske Kosova“.
„Uz ovlašćenje mog klijenta Rustema Mustafe, obaveštavam vas da je gospodin Mustafa prihvatio poziv za 14. januar 2019. godine, podnet iz Kancelarije tužioca Specijalizovane kancelarije na Kosovu (SPO) u Hagu. Ovo je poziv za razgovor“, rekao je advokat Arijan Koci, prenosi „Koha“.
Dodao je da će se Mustafa dobrovoljno odazvati pozivu.
„Spreman je da razjasni sve okolnosti koje se istražuju. To je sve što sada znamo“, kazao je Koci.
„Ekspres“ navodi i da su do sada saslušana trojica bivših komandanata OVK, ali njihov identitet i razlozi zbog kojih su saslušavani nisu objavljeni.
Predstavnici Specijalnog suda za zločine OVK nisu želeli da komentarišu navode prištinskih medija.
Osuđen za nečovečno postupanje prema zarobljenim albanskim civilima
Rustem Mustafa Remi, komandant OVK za Podujevsku oblast, jedini je lider OVK na Kosovu i Metohiji koji je osuđen na pravosnažnu zatvorsku kaznu.
On je 2015. osuđen na samo četiri godine zatvora jer je nečovečno postupao prema zarobljenim albanskim civilima. To je radio zato što je sumnjao u njihovu odanost terorističkoj OVK, piše „Blic“.
Mustafa, koji je bio komandant OVK za teritoriju Laba, formirao je kriminalnu organizaciju koja kontroliše tu oblast, a njega su, pored srpske BIA, i bezbednosne službe zapadnih zemlja označile kao jednog od glavnih organizatora terorističkih akcija od početka 2001. godine na KiM, u Makedoniji i opštinama na jugu centralne Srbije — Bujanovcu, Medveđi i Preševu.
U izveštaju BIA navodi se da je on jedan od najuticajnijih komandanata OVK i kosovskog zaštitnog korpusa, kao i da je njegov klan usmeren na aktivnosti vezane za krijumčarenje droge.
„Blic“ navodi da su on i njegova kriminalna organizacija kontrolisali transport heroina i marihuane preko teritorije Laba i okolnih opština, a istovremeno su uspostavili bliske kontakte sa osobama koje kontrolišu transport droge iz Albanije i Turske preko KiM ka Evropi.
Kako se navodi, za Mustafin terorizam se znalo i u SAD. Odlukom američkog predsednika Džordža Buša od 29. juna 2001. godine u Federalnom registru SAD (knjiga 66, broj 126), Mustafa dospeva na listu ljudi koji predstavljaju „pretnju miru na zapadu Balkana i međunarodnim snagama u regionu“, piše „Blic“.
Rustem Mustafa je rođen 1971. godine na Kosovu. Tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine bio je komandant regionalne zone Lab i član takozvane Lapske grupe OVK.
Pod njegovom komandom navodno su ubijeni srpski i albanski civili, a njihova imovina je opljačkana i uništena. Drugi su kidnapovani i ilegalno zatvoreni u zatvorima u selima Bradašu i Gornjoj Lapaštici, piše sajt „Trajl internešenel“.
Rustem i drugi počinioci su navodno držali zarobljenike u nehumanim uslovima, uskraćujući im adekvatnu zdravstvenu negu, hranu i vodu, i podvrgavajući ih stalnom premlaćivanju, mučenju i pretnjama smrću od avgusta 1998. do juna 1999. godine.
U aprilu 1999. godine Mustafa je navodno naložio Nazifu Mehmetiju da ubije pet Albanaca koji su bili zatvoreni u pritvorskim centrima u Majaku i Potoku i optuženi za saradnju sa srpskim snagama, navodi se na sajtu ove nevladine organizacije.
Posle konflikta Rustem Mustafa je postao poslanik i potpredsednik vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK).
On je uhapšen u avgustu 2002. godine i izveden pred Okružni sud u Prištini u kojem su sudile međunarodne sudije Unmika.
Osuđen je 16. jula 2003. zajedno sa još trojicom pripadnika OVK za ubistvo petoro kosovskih Albanaca na 17 godina zatvora, ali je Vrhovni sud Kosova preinačio presudu 2005. godine.
Prema obaveštajnim podacima, Mustafa u svojim kriminalnim aktivnostima, pre svega trgovini drogom, sarađuje sa Ramušom Haradinajem, dok je do 2015. godine, kada je pravosnažno osuđen, bio poslanik i potpredsednik Tačijeve stranke, piše „Blic“.
Grupe pod Mustafinom kontrolom, osim što proteruju preostale Srbe, počinju da se bave preprodajom napuštenih stanova i druge imovine.
Mustafa je osim terorističke grupe BIA direktno formirao i „Skiftere“ i „Crvenu ruku“, čiji su pripadnici progonili, kidnapovali i ubijali preostale Srbe na području Prištine i Podujeva, prenosi Tanjug.
Na osnovu izjava članova porodica ubijenih Albanaca Agima Muslijua, Aljuša Kastratija, Idriza Svarče, Drite Voce, kao i svedoka ubistava tih ljudi Envera Sekirača, Unmik je 11. avgusta 2002. godine uhapsio Rustema Mustafu.
Međunarodno veće Okružnog suda u Prištini 2003. ga osuđuje na 17 godina zatvora.
Vrhovni sud Kosova je 2005. poništio presudu i naložio novo suđenje na kojem je 2013. Mustafa osuđen na četiri godine zatvora, piše „Blic“ i dodaje da je Apelacioni sud u Prištini u novembru 2015. godine potvrdio prvostepenu presudu.