U vezi sa rastom cena goriva, 17. novembra su u Francuskoj počeli masovni protesti uz učešće „žutih prsluka“. Prema podacima policije, privedeno je ukupno 100 osoba, dok je njih 30 povređeno. Na poslednjim protestima, održanim 1. decembra, privedeno je oko 200, a povređeno 90 osoba.
Sputnjik je o nemirima i nezadovoljstvu stanovništva Francuske razgovarao sa Džinom Rejmondom, profesorom Univerziteta u Bristolu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron obećao je da će se odlučno suprotstaviti demonstrantima koji su digli svoj glas protiv poskupljenja goriva. Mislite li da će takva izjava francuskog predsednika dodatno uticati na nezadovoljstvo građana?
— Većina će se složiti da u ovom trenutku sve više raste nezadovoljstvo radom vlasti. Rast cena i povećanje poreza, to je tek jedan od problema. Naravno, ako porazgovarate sa nekim od pripadnika „žutih prsluka“, možete videti da se ne radi samo o gorivu, već da su u pitanju i cene namirnica, generalno gledano pad životnog standarda, velike razlike između bogatih i siromašnih… Radi se o tome da mnogi Francuzi smatraju da vlasti ne umeju da izađu na kraj sa problemima.
Plate su niske, a narod polako ostaje bez brojnih pogodnosti na koje je navikao. Te pogodnosti se ili postepeno ukidaju ili jednostavno ne rastu u skladu sa povećanjem cena. Zato je sada najveći problem zapravo pad standarda.
Da li u Francuskoj postoji problem zbog nejednakosti, odnosno velikih razlika u raspodeli bogatstva? Može li se reći da je od Makronovog dolaska na vlast taj problem postao izraženiji?
— To je opšti utisak. Sa jedne strane, vlasti pokušavaju da smanje sektor koji se finansira iz budžeta, na primer, u sferi obrazovanja i u drugim oblastima. Ali, bez obzira na to, budžetni sektor ipak mora da ima državno finansiranje, koje on, nažalost, ne dobija.
Prošle godine se u zemlji mogao uočiti ekonomski rast, ali sada se taj tempo opet usporio. Decenijama je jedan od glavnih problema Francuske bila velika nezaposlenost, a taj problem je posebno pogađao omladinu. Usporavanje tempa ekonomskog rasta dovelo je do jačanja drugih problema i nezadovoljstva građana u celini.
Prema rečima bivšeg ministra energetike Francuske Nikole Jula, sukob sa „žutim prslucima“ mogao je da bude izbegnut da su vlasti omogućile dodatnu finansijsku pomoć građanima, kako bi se kompenzovali izdaci za borbu protiv zagađenja. Da li se slažete sa takvim pogledom?
— Mislim da sada vlasti traže način da smire situaciju. Jedna od poteškoća sa kojima se susreću vlasti jeste to što oni ne znaju sa kim da vode pregovore, jer su „žuti prsluci“ spontan pokret, bez lidera. Vlasti sada pokušavaju da nađu način da pomognu onima koji su zaista na svojoj koži osetili posledice uvođenja novih cena na gorivo, traže način da kompenzuju posledice. Može se reći da će se tada situacija malo smiriti, ali određene tenzije su otišle predaleko i preduboko. Moguće je da će vlasti uspeti da ostvare određeni napredak tim povodom, ali mislim da će nezadovoljstvo širih slojeva građanstva samo rasti.