Dok su u Parizu izbijali sukobi demonstranata i policije tokom protesta „žutih prsluka“, holandska policija zatvorila je parlamentarni kompleks u Hagu nakon što se ispred njega okupilo gotovo sto učesnika protesta, a dvojicu demonstranata policija je privela.
„Žuti prsluci“ izazvali su pre nekoliko dana saobraćajni kolaps u Briselu, a blokade puteva bile su postavljene i nedaleko od grada Šarlroa, oko 60 kilometara južno od Brisela. Nakon što je policija upotrebila vodene topove i suzavac, belgijski premijer Šarl Mišel rekao je da je spreman da razgovara sa liderima protesta.
Prema rečima Miloša Jovanovića, docenta na Pravnom fakultetu u Beogradu i predsednika Demokratske stranke Srbije, takse na gorivo bile su samo povod za demonstracije u Francuskoj.
„Naravno da je to bila inicijalna kapisla za ogorčenost koja je mnogo dublja i mnogo duže traje. Taj neoliberalni model, a to i statistika jasno kaže, pravi velike razlike među stanovništvom, a veći deo građana Francuske sve teže živi. Takse na gorivo bile su okidač, ali na nezadovoljstvo građana utiče fiskalna politika predsednika Makrona, koja je ipak bila nauštrb tih srednjih i niskih radničkih klasa, a išla u korist bogatih. Porez na veliko bogatstvo je ukinut, a mnogo stvari je u Francuskoj urađeno tako da Makron u svojoj zemlji važi za ’predsednika bogatih‘“, objašnjava Jovanović.
Sve je vidljivija, kako navodi, ta podela na manjinsku, bogatu, urbanu Francusku i većinsku, „perifernu“ Francusku radničke klase i poljoprivrednika, koji jedva spajaju kraj sa krajem.
„Nije neobično što je do eskalacije nezadovoljstva došlo baš u vezi sa gorivom, jer na takozvanoj ’perifernoj‘ Francuskoj ima sve manje javnih službi, sve manje ambulanata i sve manje javnog prevoza. To su ljudi koji koriste kola i moraju da budu mobilni zbog posla, pa ovo direktno osećaju na svom džepu. Sa druge strane, ta takozvana francuska ’periferija‘ je često žigosana u medijima kao neprogresivna i nedovoljno pametna. To je fenomen koji je u Americi viđen sa izborom Trampa, gde je ta ’periferna Amerika‘, uslovno rečeno, dobila izbore. Dakle, reč o je jednoj vrsti odbijanja neoliberalnog modela, odnosno modela gde stalno postoji egzistencijalni strah od toga da li ćete imati posao ili ne, odbijanje modela gde su plate relativno niske i gde je sve profit“, naglašava Jovanović.
I Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra da ovakvi protesti nikada ne nastaju sami od sebe, već imaju mnogo dublji koren.
„Predsednik Makron se trudi da sprovede određene strukturalne reforme, jer moramo imati na umu da Francuska ima veoma ozbiljne socijalne izdatke i socijalna davanja koja ne mogu baš uvek da nadomeste s obzirom na snagu svoje privrede. Ne kažem da je francuska privreda slaba, ali je vrlo teško nadomestiti sve gubitke koje ta zemlja ima, s obzirom na činjenicu da pravi tako ozbiljne programe, pre svega za socijalno ugrožene kategorije. Makron je toga svestan i trudi se da izmeni tu situaciju, što, naravno, pojačava otpor i nagomilava bes prema njegovoj politici i reformama“, ocenjuje Rajić i dodaje da zato francuske, pre svega radikalno leve grupe, koriste svaku priliku da mu se suprotstave.
Kako kaže, ovo je bila idealna prilika da se jedan miran protest vezan za poskupljenje goriva pretvori u nasilne demonstracije i sukob sa policijom, jer su se demonstracijama priključile i radikalno leve grupe i potrudile se da iznesu svoja neslaganja sa Makronovom politikom.
Levica u Francuskoj ima određenu političku snagu, objašnjava Rajić i dodaje da smo to videli i na poslednjim izborima kada je Žan Lik Melanšon osvojio preko 15 posto glasova.
„Naravno, ne kažem da su ti demonstranti povezani sa njim, ali ta opcija ima određenu podršku u Francuskoj, a naravno da postoje određeni ekstremi koji se trude da na način koji nije demokratski iznesu svoj stav i suprotstave se aktuelnoj vlasti. Međutim, naravno da proteste u Francuskoj možemo dovesti u vezu i sa protestima u drugim državama EU. U svim tim starim članicama Unije, poput Belgije, Holandije i Francuske, postoje duboki problemi koji eskaliraju na nekim temama koje čak ne bi ni trebalo da budu atraktivne za najveći procenat građanstva, ali pokazuju izvesnu dubinu sukoba između establišmenta u tim državama i onih grupa koje su apsolutno nezadovoljne reformama koje se sprovode ili politikom štednje koje se sprovode u Evropskoj uniji u poslednjih desetak godina“, primećuje Rajić.
Na pitanje da li Evropi preti „revolucija žutih prsluka“, imajući u vidu da su se protesti „prelili“ i na Belgiju i Holandiju, Miloš Jovanović kaže da ne misli da je situacija eskalirala do te mere, tim pre što je Francuska u tom smislu vrlo specifična jer je reč o državi koji ima dugu tradiciju nemira na ulicama i relativno kočopernom narodu koji ume da na ulici napravi veliki ršum.
„Međutim, to još ostaju uređene države gde dominantna ideologija relativno drži stvari pod kontrolom. Naravno da postoje ’izduvni ventili‘ gde to nezadovoljstvo prosto izađe i ja verujem da će u nekom trenutku doći do određenih promena s obzirom na to da ovaj neoliberalni model ekonomskog rasta, gde je profit iznad svega, jeste neodrživ u svakom smislu. Međutim, kada će to izazvati ozbiljnije potrese i promene, to niko ne može da zna. To svakako nije ovaj sadašnji trenutak, a ovo što sada vidimo je samo jedna od manifestacija tog nezadovoljstva koje se nagomilava. Pretpostavljam da će se ovo smiriti i da će se neke sitne promene desiti u smislu da se takse na gorivo ukinu“, ocenjuje Jovanović.
Ni Predrag Rajić ne misli da protesti „žutih prsluka“ mogu biti zamajac za demonstracije širih razmera u Evropi, ali veruje da mogu da donesu određenu političku nestabilnost.
„Ovakve situacije mogu dati vetar u leđa takozvanim populistima koji uvek na ovome mogu da profitiraju, iako čak i ne moraju biti ideološki bliski onima koji sprovode ovu vrstu demonstracija. Mislim da ovi protesti mogu imati uticaja na kampanju za predstojeće izbore za Evropski parlament u Evropskoj uniji i da u tom smislu ovo može biti jedna od tema, što ide u korist ovim nesistemskim snagama, a predstavlja problem za etablirane političke snage“, zaključuje Rajić za Sputnjik.