Markis je na svom nalogu na Tviteru naveo da SAD nemaju takve planove u Evropi i da je to još jedna ruska dezinformacija u vezi sa Dogovorom o zabrani raketa srednjeg i malog dometa i postavio je link ka Rojtersovom tekstu o konferenciji za novinare zamenika šefa ruske diplomatije Sergeja Rjabkova, koji je rekao da Rusija ne može da ostavi bez odgovora američke planove o razmeštanju lansera koji su u stanju da ispaljuju rakete „Tomahavk“ na granicama Rusije.
Ruski politikolog, stručnjak za Ameriku Konstantin Blohin, smatra da se iza najava Vašingtona da se jednostrano povuče iz Sporazuma o likvidaciji raketa krije upravo namera SAD da rasporede svoje rakete i to, moguće, čak i na dva kontinenta.
„Smatrao sam i smatram da su posle izlaska SAD iz Dogovora o zabrani raketa srednjeg i malog dometa moguća dva scenarija: ili instaliranje američkih raketa srednjeg i malog dometa u Evropi i Aziji, ili samo u Aziji. Izbor u korist druge varijante može biti diktiran strahovima evropskih država, jer ako se ti projektili instaliraju u Evropi, onda će Evropljani postati taoci rusko-američkih odnosa, a Evropa, teoretski, rizikuje da postane bojno polje. Mi vidimo kako su od takvog razvoja događaja uplašene evropske elite. Pored toga, istovremeno raspoređivanje raketa u Evropi i u Aziji bi bio još jedan korak SAD faktički usmeren na konsolidaciju rusko-kineskog strateškog partnerstva“, kaže Blohin za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, Trampova administracija u ovom trenutku verovatno razmatra raspoređivanje raketa samo u Aziji.
„Taj korak otklanja osećaj straha kod evropskih država, a takođe SAD na takav način pokušavaju da u određenoj meri umire Rusiju, pokazujući da je izlazak Amerike iz Dogovora o zabrani raketa čisto antikineski čin… Jasno je da je prerano da se poveruje u izjave predstavnika Trampove administracije, ali mislim da oni o takvom koraku već razmišljaju. U Aziji postoje zemlje u koje se mogu rasporediti takve rakete — to su zemlje povezane vojno-političkim savezima sa SAD. Može se pretpostaviti da bi, nakon konsultacija sa Evropljanima koji su već umorni od jednostranih akcija SAD, to bio logičan korak za Trampovu administraciju, koja samim tim pokušava da zabije klinove u rusko-kinesko partnerstvo“, zaključio je Blohin.
Podsetimo, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je rekao da svest o nesmotrenoj nameri SAD da istupi iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa u svetu raste, s obzirom na to da takva odluka nosi rizik za globalnu bezbednost.
On je naglasio i da SAD plasiraju netačne informacije o dijalogu sa Rusijom o Sporazumu o likvidaciji raketa kako bi opravdale svoju odluku o povlačenju iz tog dogovora i naveo je da je američka strana počela da Rusiju još većim pritiskom optužuje za kršenje sporazuma.
Rjabkov ukazuje na činjenicu da očiglednu korist raskidanja Sporazuma o likvidaciji raketa ima američki vojnoindustrijski kompleks. Prema njegovim rečima, osim dobijanja velikih vojnih porudžbina u zemlji, računa se i na proširenje međunarodnog tržišta, uključujući i na račun podrivanja konkurentskog potencijala ruskih odbrambenih preduzeća.
Nakon izlaska SAD iz Sporazuma, jasno je da je glavna pretnja što će se svet uvući u veliku trku u naoružanju na novom tehnološkom nivou, naglasio je on.
Američki predsednik Donald Tramp je prošlog meseca izjavio da SAD nameravaju da istupe iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, a kako je rekao, Amerika će povećavati svoj nuklearni potencijal sve dok se ostali „ne opamete“, a zatim će Vašington biti spreman da zaustavi ovaj proces i započne smanjivanje naoružanja. On je objasnio da se ova poruka prvenstveno odnosi na Kinu i Rusiju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva želi da dobije detaljnija objašnjenja od Sjedinjenih Američkih Država i dodao da će kršenje odredaba Sporazuma prisiliti Rusiju da preduzme mere bezbednosti. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je da će se svaka akcija u ovoj oblasti imati reakciju.