Zašto se Tramp predomislio

Susret Vladimira Putina i Donalda Trampa na samitu G20 u Argentini doveden je u pitanje zbog incidenata u Kerčkom moreuzu. Ruski politikolozi navode da je takav razvoj događaja i bio očekivan, s obzirom da je jedan od ciljeva provokacije u Azovskom moru bio upravo otkazivanje tog sastanka.
Sputnik

Susret koji su ranije potvrdili i Bela kuća i Kremlj, a koji već mesecima očekuje ceo svet, našao se pod znakom pitanja nakon izjave američkog predsednika da bi ga „mogao otkazati“ zbog nedeljnih događaja u Kerčkom moreuzu, kada je Rusija zadržala tri ukrajinska broda i 24 ukrajinska mornara, koji su nelegalno presekli državnu granicu Rusije.

„Ne dopada mi se ta agresija. Uopšte ne želim agresiju“, rekao je Tramp.

Američki predsednik je dodao da će konačnu odluku o susretu sa Putinom doneti nakon što dobije potpun izveštaj od Saveta za nacionalnu bezbednost o incidentu u Kerčkom moreuzu.

„Ne sviđa mi se ta agresija“: Tramp može otkazati sastanak sa Putinom

Zanimljivo je da je samo nekoliko sati pre toga Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, na brifingu u Beloj kući, izjavio da će sastanak lidera dveju zemalja na marginama samita G20 biti „obavezno održan“, a jedino nerešeno pitanje, prema njegovim rečima, bilo je utvrđivanje tačnog datuma.

Ruski politikolozi ocenjuju da se Tramp predomislio zbog pritisaka koje trpi od strane onog dela američkog establišmenta koji se konstantno protivi kontaktima dvaju predsednika i poboljšavanju odnosa između dveju zemalja.

„Jedan od ciljeva provokacije u Kerčkom moreuzu bio je otkazivanje sastanka Trampa i Putina, a tako su smatrali mnogi eksperti. Mi smo sada ubeđeni da taj cilj može biti i ostvaren. Trampa na sve načine pokušavaju da ograde od kontakata sa ruskim predsednikom i to je očigledno tokom celog perioda njegovog predsednikovanja, a za to se pronalaze i smišljaju razni razlozi. To se dešava zato što Tramp pokušava da pokaže svoju samostalnost, a u okruženju američkog predsednika strahuju da Tramp možda neće poslušati savete svojih pomoćnika, što on često i čini, i da će odnose sa Rusijom podići na drugi, viši nivo i tako razbiti začarani krug konfliktnih odnosa. Međutim, to ne odgovara onom delu političkog establišmenta koji se zalaže za prekid odnosa sa Rusijom i nanošenje ekonomske štete našoj zemlji, kao jednom od američkih konkurenata na međunarodnoj areni“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Igor Šatrov.

Samit G20 u Buenos Ajresu biće održan od 30. novembra do 1. decembra, a ruski analitičari veruju da će dva lidera razmeniti stavove na marginama samita, čak i ako bilateralni sastanak bude otkazan. Oni ne isključuju mogućnost kratkog, desetominutnog razgovora, kako kažu, za vreme ručka ili zajedničke šetnje.

Treba imati u vidu da susret Putina i Trampa nije deo osnovnog ruskog pristupa samitu G20. U okviru G20 postoji mnogo zemalja koje su za Rusiju veoma važne, kao što su Kina i Indija i drugi partneri iz BRIKS-a, sa kojima Moskva razvija dobre ekonomske i političke odnose i sa kojima ima o čemu da razgovora.

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton ranije je izjavio da će novi susret dvaju predsednika biti „nastavak njihovih razgovora iz Helsinkija“ i kako je precizirao, dva predsednika će razgovarati o pitanjima bezbednosti, kontrole naoružavanja i regionalnim problemima, uključujući i Bliski istok.

Ukoliko do razgovora dođe, nema sumnje da će se tom spisku pridodati i situacija u Ukrajini, gde je uvedeno ratno stanje u deset oblasti zemlje u trajanju od 30 dana.

Kijev je doneo odluku da uvede ratno stanje posle incidenta sa kršenjem ruske granice od strane ukrajinskih brodova, a Rusija je pokrenula krivični postupak zbog povrede državne granice. Podsetimo, poslednji put su se Tramp i Putin videli 11. novembra tokom radnog doručka u Parizu za vreme obeležavanja 100. godišnjice od završetka Prvog svetskog rata, ali iako su se rukovali, nisu imali vremena da popričaju.

Komentar