Ambasador Ruske Federacije u BiH Petar Ivancov rekao je u intervjuu za Srnu da je krajnje vreme da se počne sa ozbiljnim razmatranjem zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH.
„To nije samo stav Republike Srpske, nego to podržavaju i Hrvati u BiH. To pitanje dobija sve veću podršku unutar društva u BiH. Verujemo da bi taj proces trebalo da dobije podsticaj, s obzirom na to da je BiH suverena i nezavisna. Strani protektorat je nešto što bi trebalo da postane prošlost“, istakao je Ivancov.
On je naglasio da je u BiH, u političkom smislu, trenutno sve u vezi sa formiranjem novih vlasti nakon opštih izbora, održanih 7. oktobra.
„Zadovoljni smo činjenicom da su institucije na svim nivoima u Republici Srpskoj formirane ili u procesu formiranja koji teče bez problema. Narodna skupština Republike Srpske je konstituisana, Željka Cvijanović je preuzela dužnost novog predsednika Srpske, a imenovan je i mandatar“, rekao je ambasador Ivancov.
On je napomenuo da je u toku proces formiranja nove vlade Republike Srpske, kao i konsultacije za Veće naroda Republike Srpske i Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH.
„Svesni smo da su institucije u Republici Srpskoj funkcionalne. Želeli bismo da istaknemo visok nivo međupartijske saradnje u Republici Srpskoj i formiranje jake, široke vladajuće koalicije. Računamo da će opozicione partije konstruktivno učestvovati u procesu donošenja odluka vitalnih po interese Republike Srpske“, rekao je ruski ambasador.
Prema njegovim rečima, Rusija pozitivno gleda na početak procesa formiranja vlasti na nivou BiH.
„Želimo svaku sreću Predsedništvu BiH u konstruktivnom radu u interesu svih građana. Uvereni smo da će se njihov rad zasnivati na principima Dejtonskog sporazuma. Osnovu za saradnju predstavlja dijalog, kompromis i konsenzus, te želimo da vidimo maksimalnu inkluziju u procesu formiranja vlasti na zajedničkom nivou i izbegavanje blokade“, rekao je Ivancov.
On je izrazio očekivanje da institucije na nivou Federacije BiH budu brzo formirane, uz uzajamno razumevanje stavova i izbegavanje retorike novih podela.
„Želeli bismo da političke stranke postignu dogovor koji bi poštovao interese naroda u BiH. Spremni smo na saradnju sa svim političkim snagama i etničkim zajednicama u BiH na pragmatičnoj, za sve prihvatljivoj osnovi, kao što je to slučaj bio i dosad“, poručio je Ivancov u intervjuu Srni.
Vođena agresivna kampanja protiv CIK
On je izrazio žaljenje zbog agresivne kampanje koja je vođena protiv Centralne izborne komisije (CIK) BiH za vreme pripreme, u toku i nakon opštih izbora, kao i u toku procesa formiranja vlasti.
„Izražavamo žaljenje što je određen broj medija, od kojih su čak neki finansirani iz inostranstva, ali i pojedini politički akteri pokušali da poentiraju diskreditujući CIK. Pokušaj je bio da se diskredituje i potkopa poverenje građana u CIK. To je opasno i kontraproduktivno“, upozorio je Ivancov.
Ruski ambasador je podsetio da je CIK jedna od institucija koja je pomenuta u Dejtonskom mirovnom sporazumu.
„Takođe, bilo je i raznih izjava u vezi sa kršenjem pravila tokom izborne kampanje, iako nismo videli da su izneseni konkretni dokazi. CIK je ispitao sve žalbe političkih subjekata i doneo odluke. Sudovi su ispitali naknadne žalbe i doneli odluke. Ne vidimo neke nerešene probleme u vezi sa izbornim rezultatima, niti razlog da budu predmet daljih razgovora“, rekao je Ivancov.
On je pozvao sve stranke i učesnike izbora da se uzdrže od vršenja pritisaka na CIK, da bi ova institucija završila svoj posao u finalizovanju rezultata izbora.
„U potpunosti podržavamo njihovu nezavisnost. Verujemo da rade dobar posao“, dodao je Ivancov.
Kad je reč o reformi izbornog zakonodavstva, Ivancov smatra da bi to trebalo da se dogodi tek nakon potpunog uspostavljanja institucija na osnovu postojećih preporuka međunarodnih i lokalnih institucija i u skladu sa zakonom.
„To bi trebalo da se obavi u konstruktivnoj atmosferi, da se izbegne nepotrebna kritika, a proces bi trebalo zasnivati na saradnji i dijalogu“, rekao je ruski ambasador.
Izbori i formiranje institucija će, kako je naveo, biti u fokusu redovne sednice političkih direktora Saveta za sprovođenje mira (PIK) na sastanku u decembru, a od koje očekuje koncizan komunike okrenut ka budućnosti BiH.
U BiH postoji podrška EU integracijama, ali ne i NATO-u
Govoreći o evropskim i evroatlantskim integracijama BiH, Ivancov je naveo da postoji široka podrška za integracije BiH u EU, ali da, istovremeno, pitanje članstva u NATO-u „stvara pukotine u BiH“.
„BiH je suverena i nezavisna i na njenim građanima je da donesu odluke koje se tiču njene spoljne politike. To se, takođe, odnosi na članstvo u različitim međunarodnim i regionalnim organizacijama“, istakao je ambasador Ivancov.
On je naveo da deo procesa evropskih integracija BiH ne isključuje saradnju sa drugim međunarodnim faktorima, što uključuje i Rusku Federaciju i taj pristup pozdravljamo.
„Kad je reč o NATO-u, nema konsenzusa u društvu u vezi sa članstvom u Alijansi. To je potvrđeno Deklaracijom Narodne skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti i izjavama člana Predsedništva BiH iz Republike Srpske Milorada Dodika i lidera iz Republike Srpske“, podsetio je Ivancov.
Namera da se BiH uvuče u NATO, kaže ruski ambasador, predstavlja kršenje dejtonskih principa ravnopravnosti naroda i uloge entiteta u donošenju ključnih odluka koje se tiču spoljne politike.
„Ruska Federacija ne podržava proširenje NATO-a u Evropi i ne vidimo nijedan validan vojni ili bezbednosni razlog za to. Verujemo da taj proces stvara samo nove podele u Evropi, a ne doprinosi stabilnosti i bezbednosti u regionu“, istakao je Ivancov.
Uspešna privredna saradnja
Govoreći o privrednoj saradnji Ruske Federacije, Republike Srpske i BiH ambasador Ivancov je ocenio da se ona uspešno razvija.
„Vidimo da je privredna saradnja sistematična i da smo među ključnim međunarodnim investitorima i spoljnotrgovinskim partnerima BiH. Ta saradnja se zasniva na pragmatičnim i uzajamno korisnim principima. Ruska preduzeća ovdje u BiH su bitni poreski obveznici, ali i značajni poslodavci“, rekao je Ivancov.
On je kao primer naveo činjenicu da su „Zarubežnjeft“ i Rafinerija Brod od 2007. godine do danas uplatili 2,4 milijarde evra poreza u budžete entiteta i BiH.
„To je značajna suma. U okviru svojih aktivnosti Rafinerija Brod zapošljava od 2.000 do 2.500 radnika. Govorim samo o Rafineriji Brod, a tu imamo i Rafineriju ulja Modriča, mrežu benzinskih pumpi, ’Zberbanka‘, ’Gaspromnjeft‘… Tako da smo veoma bitan faktor ekonomskog razvoja BiH“, naglasio je Ivancov.
On je napomenuo da se povećava i izvoz voća i povrća, kao i da su u toku konsultacije kako bi se omogućio izvoz mlečnih proizvoda i mesa iz BiH u Rusku Federaciju.
Ivancov je izrazio zadovoljstvo što je i u oblasti kulturne saradnje dveju zemalja ostvaren bitan napredak, ističući da će taj proces biti ohrabrivan i ubuduće, zajedno sa vlastima Republike Srpske i Federacije BiH.