Istina, vlasti u Kijevu proglasile su ratno stanje, ali to ništa bitnije ne menja dosadašnju situaciju na terenu Donbasa, ili u akvatoriji Crnog i Azovskog mora, jer Ukrajina ne sme da uđe u otvoreni rat protiv Rusije, pošto bi bila poražena u toku od tri dana. Videćemo hoće li Kijev narediti i mobilizaciju rezervnog sastava vojske i policije, u prošlosti je to išlo sporo i teško, ruske procene govore da se do sada na taj poziv odazvalo samo oko 1,5 odsto rezervnog sastava. U područjima gde je većinsko rusko stanovništvo ta je mobilizacija u startu osuđena na neuspeh. U zapadnim delovima Ukrajine, pa i u Kijevu mnogima se ne ide u rezervu, jer jedni tajkuni su na vlasti smenili druge tajkune i zašto da obični ljudi ratuju za političare čija se cena tačno zna, odnosno poznato je koliko košta poslaničko mesto u Radi.
Incidenti, koje su u području Kerčkog moreuza izazvali brodovi ukrajinske ratne mornarice, plod su diletanata, ili je namera i bila da se žrtvuje skoro trećina flotnog sastava ukrajinske ratne mornarice, pošto je ruska obalska straža zarobila dva oklopna čamčića od po 47 tona deplasmana i jedan prastari tegljač. Dakle, da li je taj događaj trebalo da posluži vlastima u Kijevu za pozicioniranje u susret izborima?
Politički vrh u Kijevu svojim je nesmotrenim i amaterskim potezima još jednom ponizio ukrajinsku vojsku, ovaj put ratnu mornaricu, gurnuvši je u situaciju da se mali oklopni čamčići konfrontiraju sa ruskom obalnom stražom kod Kerčkog mosta. Gurati ukrajinsku ratnu flotu protiv ruske Crnomorske flote ne samo da je suludo, već je i smešno. Celokupna ukrajinska armija, vazduhoplovstvo i mornarica nemaju snage, verovatno ni volje da ratuju sa Rusima. Odnos snaga sve govori.
Naime, Ukrajina ima oružane snage od 204.000 pripadnika, od čega kopnena vojska broji oko 145.000 ljudi, ratno vazduhoplovstvo oko 45.000 pripadnika, a ratna mornarica 6.000 oficira, podoficira i mornara, vazdušnodesantne snage 8.000 ljudi, a specijalne snage oko 88.000 pripadnika. Rezervni sastav broji oko 900.000 ljudi, ali sve su to samo brojke na papiru. Kopnena vojska raspoređena je u tri korpusa, tu su dve brigade specijalnih snaga, dve oklopne i osam mehanizovanih brigada, jedan mehanizovani puk. Vazdušnodesantne snage imaju jednu brigadu padobranaca, dve vazdušnoprevozne brigade i jedan puk, te brojne artiljerijske brigade i pukove, inženjerijske i pukove PVO. Od tenkova kopnena vojska Ukrajine ima oko 850 tenkova T- 84, T-80, T-72, T-64 i T-55, oko 350 oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije, 1.730 komada artiljerije, 350 višecevnih raketnih bacača, 35 borbenih helikoptera Mi-24, balističke rakete „točka“ i „skad“, PVO sisteme „buk“, „strela 10“ i S-300V.
Avijacija Ukrajine raspolaže sa ukupno 125 borbenih aviona, od čega 37 aparata MiG 29, 34 aviona Su-27, 14 aviona Su-24, 31 aparat Su-25. Piloti imaju godišnji nalet do 40 sati. Ratno vazduhoplovstvo ima i svoju PVO. Ratna mornarica od većih brodova ima jednu fregatu, admiralski brod „Hetman Sagaidašni“, stari sovjetski „Krivak 3“, kao i desetak manjih patrolnih i raketnih čamaca i brodića, pet minolovaca i dva veća desantna broda. Mornarička pešadija Ukrajine broji oko 2.000 pripadnika. Poluvojne snage Ukrajine čini 39.000 ljudi Ministarstva unutrašnjih poslova, te 45.000 pripadnika graničnih jedinica.
Brojčano i tehnički sve su to nedovoljne snage za suprotstavljanje Rusima, borbena je tehnika većinom još iz vremena Sovjetskog saveza, ali glavni je problem stanje borbenog morala jedinica, nedostatak motivacije pripadnika oružanih snaga, koji vide šta se sve dešava u ukrajinskom društvu masovne korupcije, kao i neispravnost dobrog dela borbene tehnike. Sa druge strane, Rusija ima jasne ciljeve, monolitnu i dobro obučenu armiju i jedinstveno rukovodstvo države. Dakle, šanse da ukrajinska vojska krene na Krim, ili na Kerčki most nisu ni teoretskog karaktera. Nemaju sa čime, nema ko i nemaju ni kuda. Krim je sa severne kopnene strane već odsečen od Ukrajine, a za pomorske desante Ukrajina nema kapacitete. Manji incidenti su mogući, ali ovo je ipak završena priča. Krim je nepotopivi ruski nosač aviona u Crnom moru. Sa Krima Rusija kontroliše ceo region Crnog mora, pa i šire. Poruka Zapadu: ’Tražili ste, gledajte…‘
O ovoj temi u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govore mornarički pukovnik Milan Komar i kapetan bojnog broda Milisav Mijović.