Tokom teške finansijske krize u toj mediteranskoj zemlji, premijer Cipras je sprečio pogoršavanje odnosa sa crkvom, jer su milioni Grka tražili podršku i utehu kod najmoćnije institucije u zemlji, navodi „Dojče vele“ dodajući da Cipras sada, konačno, želi „razvod“.
Međutim, Cipras želi udeo u bogatstvu crkve, a istovremeno ne želi da to bude prljav „razvod“.
U nastojanju da pronađe prijateljsko rešenje, Cipras je sastavio plan od 15 tačaka kojim se otvara put za besprekorno odvajanje crkve i države u jednoj od najteokratskijih članica EU. Prema tom planu, sveštenstvo od 9.000 ljudi bi bilo otpušteno. Oni bi bili uklonjeni sa državnog platnog spiska, a oduzele bi im se velike privilegije i penzije — koje bi umesto države trebalo da plaća bogata Grčka pravoslavna crkva.
Grčka će na ovaj način moći da se proglasi i „religiozno neutralnom“, a predstavnici pravoslavlja će morati da odustanu od toga da se nazivaju propovednicima nacionalne vere.
Zauzvrat, država bi odbacila sve zahteve na ogromne parcele i imovinu koje Crkva odavno smatra svojim, a usledio bi ogroman zajednički razvojni projekat koji bi obe strane nadzirale, a profit delile pola-pola, navodi „Dojče vele“.
Ove sedmice, na hitno sazvanom sastanku najvišeg tela u crkvi, 72 vladike od njih 82 stali su uz sveštenstvo, odbijajući da ga skinu sa platnog spiska države.
„Hajde da razjasnimo stvari. Vlada ima pravo da reguliše sve što se tiče državnog budžeta. Dakle, ako se Crkva ne pridržava našeg predloga o sveštenstvu, onda će Vlada preuzeti na sebe da to učini“, rekao je portparol Vlade Dimitris Canakopulos nakon sastanka.
Igrajući tvrdo, smatraju kritičari, Vlada se nada da će uspeti da se izbori za razvod koji želi, ali borba sa najmoćnijom institucijom ove države mogla bi da se okrene protiv Ciprasa, koji ne krije da je ateista.
„Svaki put kad se država suprotstavljala Crkvi, novom reformom ili merom, država je gubila“, rekao je za „Dojče vele“ analitičar i kolumnista Nikos Dimou.
Rešenje na prvi pogled nudi izuzetnu priliku za Crkvu, navodi list, dodajući da mnogi Grci smatraju to osetljivim pitanjem. Time se zemlja približava tome da postane istinski sekularna.
Crkvene knjige bi postale dostupne državnim revizorima kako bi sagledali bogatstvo procenjeno na više od 700 milijardi evra, a skidanjem sveštenstva sa državne grbače obezbeđuje se prostor za 9.000 očajnički potrebnih radnih mesta u zemlji koja na vrhu liste nezaposlenosti u Evropi.
Odricanje od dugogodišnjih veza između crkve i države je kompleksan, izazovni zadatak koji je politički osetljiv, u zemlji u kojoj više od 90 procenata stanovništva svoj nacionalni identitet definiše na zajedničkoj pravoslavnoj veri, ocenjuje „Dojče vele“.
Od 2015. godine, otkad je na vlasti, Cipras obećava razdvajanje Crkve i države, ali je privremeno bio odustao od svoje namere zbog ključne uloge koju je Crkva odigrala u podršci hiljadama Grka u kriznim situacijama — državne socijalne službe su praktično nestale zbog drastične javne štednje.
Uzimajući u obzir to da su sledeće godine izbori, a premijerova popularnost opada, kritičari i sveštenici optužuju Ciprasa da koristi crkvu da postigne političke poene — oslobađanjem oko 9.000 radnih mesta u javnom sektoru i stvaranjem novih radnih mesta, neposredno pred ključne izbore, zaključuje list.