Prokopčuk u poslednje dve godine obavlja dužnost potpredsednika Interpola. Prvi je Rus koji je zauzeo tako visoku funkciju u Interpolu od ulaska Rusije u tu organizaciju.
On je i na čelu Nacionalnog centralnog biroa Interpola, a pre toga je ostvario uspešnu karijeru u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je rukovodio u više uprava, koje su se uglavnom bavile međunarodnom policijskom saradnjom i borbom protiv privrednog i poreskog kriminala.
Pedesetsedmogodišnji general-major govori engleski, nemački, francuski, italijanski i poljski jezik, a dobitnik je više policijskih i državnih nagrada.
Četvorica američkih senatora pozvala su administraciju Donalda Trampa i Generalnu skupštinu Interpola da se suprotstave kandidaturi general-majora Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije Aleksandra Prokopčuka za direktora Interpola.
Senatori navode da Interpol, birajući ruskog kandidata za svog novog predsednika, pušta „lisicu u kokošinjac“.
Zahtev, u kojem se traži od Bele kuće da iskoristi svoj uticaj i spreči izbor Prokopčuka, poslala su dvojica demokrata, Džin Šahin i Kris Kuns, kao i republikanci Rodžer Viker i Marko Rubio.
Politikolog Jurij Počta kaže da bi za američke političare svaki kandidat iz Rusije bio neprihvatljiv.
„Ne radi se o Interpolu, već o tome da za američke političare postoji određen model Rusije koja je ’agresivna‘, ’opasna‘, čiji su predstavnici ’toksični‘, sa čijim diplomatama ne treba imati posla, već ih treba proterati iz zemalja u kojima se nalaze. Zbog toga je za njih svaki ruski kandidat neprihvatljiv. Ali, to je faktički i uništenje sistema međunarodnih organizacija, stvorenih posle Drugog svetskog rata, koje ipak doprinose saradnji u različitim oblastima, razumevanju, razmeni mišljenja. Ovo se takođe odnosi na sferu razoružavanja i kontrole naoružanja, međunarodnu trgovinu, diplomatiju. Ovo je veoma tužan fenomen i Interpol nije izuzetak, a ovo je primer kako se uništava sistem međunarodnih odnosa i diplomatije stvorenih posle Drugog svetskog rata“, rekao je Počta za Sputnjik.
Izbori za novog direktora Interpola biće održani u sredu 21. novembra u okviru zasedanja Generalne skupštine te organizacije u Dubaiju. Bivši direktor Interpola Meng Hongvej, koji je trebalo da obavlja tu dužnost do 2020. godine, nestao je krajem septembra, a kasnije se ispostavilo da se nalazi u Kini, gde se protiv njega vodi istraga o korupciji.
Pored Prokopčuka, u trci za mesto šefa Interpola je i predstavnik Južne Koreje Kim Džong Jan, koji je trenutno na mestu vršioca dužnosti direktora Interpola.
Britanski dnevnik „Tajms“ piše kako britanske vlasti očekuju da će Prokopčuk biti izabran za novog predsednika Interpola i da nema nikakvog smisla pokušavati da se to zaustavi. Izvor blizak Interpolu je takođe naveo da je ruski general „apsolutni favorit“, na šta su odmah reagovali kritičari Kremlja s obe strane okeana, pozivajući da se Prokopčukova pobeda spreči.