Prema njegovim rečima, Moskva očekuje da joj generalni direktor OZHO dostavi precizan algoritam dejstava te organizacije nakon odobravanja budžeta za sledeću godinu.
Kalamanov je dodao da će „to pitanje biti razmatrano i na Izvršnom savetu OZHO, koji bi trebalo da bude održan u maju sledeće godine“.
Diplomata je istakao da proces glasanja u OZHO najviše podseća na avanturu u kojoj države NATO-a i Evropske unije glasaju po blokovima i vrše pritisak na druge države.
„Kada se posmatra kako se odvijaju procesi, to veoma podseća na avanturu, jer ako se posmatra glasanje, jasno je da države EU glasaju blokovski, države koje su u sastavu NATO-a takođe glasaju blokovski. Tu su i male države koje retko dolaze na skupove u OZHO, koje pod pritiskom takođe glasaju za zapadne nacrte odluka“, naveo je Kalamanov na konferenciji za novinare.
Stalni predstavnik Rusije pri OZHO Aleksandar Šuljgin naveo je da ta organizacija ne sme da postane ispolitizovana i da ispunjava zadatke koji joj nisu svojstveni. Prema njegovim rečima, OZHO treba da se bavi rešavanjem isključivo tehničkih zadataka.
On je podsetio da grupa zemalja, koja ima isti stav kao Rusija, nije podržala inicijativu u povećanju budžeta OZHO i da će uskoro objaviti zajedničko saopštenje o novonastaloj situaciji.
Povećan budžet i proširenje mandata OZHO
Konferencija zemalja-potpisnica Konvencije o zabrani hemijskog oružja je tokom glasanja u utorak odobrila nacrt budžeta za 2019. godinu, koji podrazumeva proširenje mandata OZHO, odbivši amandmane koje su predložili Rusija i Iran. Među novim ovlašćenjima OZHO jeste mogućnost da ta organizacija utvrđuje krivicu za hemijske napade.
Rusija nije saglasna s odlukom o povećanju budžeta OZHO.
Krajem juna zemlje-potpisnice Konvencije su tokom specijalne sesije u Hagu glasale za predlog o proširenju mandata OZHO, koju je predložila Velika Britanija. Odluka je usled proceduralnih nedostataka doneta na osnovu apsolutne manjine glasova (82 od 193).