Hag zadovoljan saradnjom s Beogradom — da li će srpski osuđenici biti prebačeni iz Estonije?

Mehanizam za međunarodne krivične tribunale u Hagu ima vrlo dobru saradnju sa Vladom Srbije, ocenio je danas predsednik Mehanizma Teodor Meron tokom sastanka sa ministarkom pravde Nelom Kuburović.
Sputnik

Meron je, tokom susreta, izrazio uverenje da će se saradnja Srbije i Mehanizma — naslednika Haškog tribunala — nastaviti i sa budućim predsednikom Mehanizma.

Kako je saopštilo Ministarstvo pravde, Meron boravi u oproštajnoj poseti Srbiji, jer od polovine januara 2019. godine više neće obavljati funkciju predsednika. On je ukazao da Mehanizam nastavlja svoj rad, u okviru četiri slučaja kada je Srbija u pitanju.

Bramerc: U Hagu nije suđeno narodima

Ministarka Kuburović je naglasila da je Srbija odgovorila na sve zahteve, najpre Haškog tribunala, a zatim i Mehanizma, dostavljajući na stotine hiljada dokumenata. Ona je ponovo ukazala na molbu Srbije da srpskim državljanima, koji izdržavaju kaznu zatvora u neadekvatnim uslovima, što je u određenim slučajevima potvrdila i organizacija Crvenog krsta, bude odobreno da ostatak kazne izdržavaju u Srbiji, uz stalni nadzor Mehanizma.

Ministarka je rekla da je ovaj zahtev Srbije više puta bio iniciran i kod samog Saveta bezbednosti, ali da je izostao pozitivan odgovor zbog negativnog stava Mehanizma.

I sam Meron je izrazio zabrinutost za tretman pojedinih osuđenika u Estoniji i rekao da se razmatra mogućnost njihovog premeštaja u neku drugu državu, navodi se u saopštenju.

On je naveo da su on i još jedan kolega sudija još pre nekoliko godina imali pozitivan stav o izdržavanju kazne zatvora srpskih državljana u Srbiji, ali da se sa tim stavom nije saglasila većina drugih sudija.

Takođe, ministarka Kuburović je ukazala da se već mesecima čeka na odluku po žalbi Amicus Curiae (prijatelj suda) da Srbija preuzme slučaj protiv dvoje radikala — Verice Radete i Petra Jojića, i još jednom istakla spremnost nadležnih srpskih organa da procesuiraju ovaj slučaj, prenosi Tanjug.

Na sastanku je bilo reči i o mogućnosti vraćanja dokumenta, koje je Srbija dostavila Haškom tribunalu, a koja nisu bila korišćena kao dokazni materijal ni u jednom od slučajeva, kao i o formiranju Informacionog centra u Beogradu, koji bi omogućio pristup arhivi ovog suda, dodaje se u saopštenju.    

Komentar