Moskovska vlada je obećala da će izdvojiti 4,18 milijardi rubalja (oko 55,5 miliona evra) u naredne tri godine za realizaciju programa „Unutrašnji vodni saobraćaj“, a veći deo tog novca biće potrošeno na organizaciju novog vida redovnog gradskog prevoza — rečnog putničkog prevoza.
Maršruta dužine deset kilometara ići će od rejona Mnenikov, na zapadu Moskve, do jedne od glavnih moskovskih železničkih stanica — Kijevskog vokzala. Pretpostavlja se da će ruta obuhvatiti sedam stanica — putničkih pristaništa, koji će do tada biti rekonstruisani i uređeni. Putovanje u oba smera trajaće 104 minuta, brodovi će ići na četiri do šest minuta, pa će na ovaj način za sat vremena moći će da preveze 1.500 putnika.
Cene karata još nisu određene, ali će najverovatnije Moskovljani moći da se prevoze koristeći jedinstvenu kartu tzv. „Trojku“, koja važi za sve vidove gradskog saobraćaja.
Trenutno se izrađuju planovi za poboljšanje kvaliteta unutrašnjeg vodnog saobraćaja, koji podrazumeva razvoj infrastrukture, izgradnju i obnavljanje putničkih pristaništa u blizini metroa i autobuskih stanica i obnovu flote. Skoro polovina novca biće izdvojena za kupovinu deset rečnih brodova kapaciteta do sto ljudi i transportnih usluga.
Gradske vlasti kažu da će brodovi imati ojačan trup, tako da će moći da se plovi i na razbijenom ledu, što znači da će saobraćaj nesmetano funkcionisati tokom cele godine.
Eksperti iz ove oblasti smatraju da su perspektive javnog vodnog saobraćaja u Moskvi velike, ali smatraju da bi ovom poslu trebalo pristupiti „mudro“.
„Ideja je odavno sazrela i mislim da je dobra, ali njenoj realizaciji bi trebalo pristupiti mudro. Prvo bi trebalo raditi na određivanju najpogodnijih ruta, a maršruta Mnevniki–Kijevski vokzal je svakako dobar izbor. U svakom slučaju, to će olakšati život određenim građanima, ali teško da možemo govoriti da će to dovesti do ozbiljnog rasterećenja moskovskog transportnog sistema. Ipak, vodni saobraćaj će žiteljima Moskve koji ne žive blizu metroa omogućiti da do metro stanica lakše stignu, izbegavajući saobraćajne gužve i semafore“, kaže za Sputnjik Vladimir Rudometkin, rukovodilac Stručnog saveta u sfere morskog i rečnog transporta.
On podseća da su u Moskvi u ponudi redovna turistička krstarenja moskovskim rekama i kanalima i ističe da bi ovaj vid putničkog saobraćaja bio novina ne samo u Rusiji, nego i na celom postsovjetskom prostoru.
„Mislim da redovnog putničkog rečnog saobraćaja nema nigde na postsovjetskom prostoru, čak ni u Sankt Peterburgu, ruskoj ’severnoj Veneciji‘. Postoje samo turistička krstarenja. U svakom slučaju, ovde se radi o ideji da se vodni saobraćaj uključi u sistem gradskog javnog saobraćaja, a karte će se plaćati na isti način kako se to sada čini u autobusima, tramvajima i metrou“, kaže Rudometkin.
Ekspert navodi da će ovaj projekat finansirati država i privatne kompanije a, kako dodaje, posebna pažnja biće posvećena infrastrukturi i floti.
„Država će stvoriti uslove, sagradiće ili će rekonstruisati pristaništa, dok će privatne kompanije izgraditi brodove na osnovu objektivne procene putničkog saobraćaja. Na sreću, reka Moskva ne zamrzava toliko da bi se saobraćaj obustavljao. Na određenim maršrutama reke Moskve, gde nije potrebna brodska prevodnica, saobraćaj se može odvijati cele godine. Zasad nemam dovoljno informacija o floti, ali postoje brodovi koji mogu da idu brzinom od 25 kilometara na sat i oni savremeniji, koji razvijaju brzinu od 40 kilometara na sat. Tu je pitanje na kakvoj osnovi će ti brodovi biti izgrađeni i kakve će motore koristiti. Danas se čak mogu napraviti i takvi koji će ići na tečni prirodni gas. To su sve pitanja kojima se treba pozabaviti i koja zahtevaju ozbiljan rad, jer mogu imati dobru perspektivu“, zaključio je Rudometkin.
Međutim, Sergej Kobranov, zamenik glavnog urednika časopisa „Rečni transport“ je po pitanju uvođenja ovog vida transporta u javni gradski saobraćaj skeptičan ili, kako on to kaže, „optimistično uzdržan“.
On takođe smatra da vodni putnički saobraćaj neće rasteretiti moskovski transportni sistem, a i da realizacija ovog plana neće ići glatko.
„Mislim da se time neće mnogo toga promeniti, jer automobili ostaju glavno sredstvo prevoza — brže je, udobnije i jeftinije. Iako saobraćajne gužve umeju da budu velike, ni vodom se neće stizati ništa brže. S druge strane, javlja se problem infrastrukture. Mreža pristaništa je ograničena — na primer, izlazite iz broda na kopno, a to znači da bi trebalo još tramvajem, autobusom ili trolejbusom stići do metroa. Osim toga, postoji i pitanje flote, kao i ono tehničko — gde ćete ostavljati brod u zimsko vreme. Takođe, tu je i pitanje navigacije. Automobili rade cele godine, a navigacija u najboljem slučaju od marta do oktobra ili novembra. Faktički, prevoz putnika brodovima mogao bi da traje četiri-pet meseci godišnje. Treba imati u vidu da je vodni putnički saobraćaj, za razliku od turističkog, neprofitabilan i još je, kao što rekoh, sezonski. Uostalom, kad je kiša i gladno vreme niko neće hteti da ide na reku“, smatra Kobranov, iako kaže da je ideja interesantna.
Moskva je ove godine uspešno testirala prevoz putnika linijskim brodićima na severu prestonice, koji povezuju prigradsko naselje Himki i pristanište Severni rečni vokzal. Pored ovog prevoza putnika redovno su se odvijala i turistička krstarenja.
Ove godine putnički brodovi u Moskvi su prevezli 1,3 miliona ljudi.