Barda jugoslovenskog i srpskog glumišta pitali smo i da li se francuskoj lađi posle sto godina pokvarilo kormilo, ili je današnji kapetan izgubio kompas.
„Ma oni su uvek imali dvostruke aršine. Ljubav je postajala između ljudi koji su zajedno ratovali, koji su se poštovali, između onih koji su živeli tamo, studirali… A zvanična politika. Tako jedan narod ustaje, kao protiv Boga da su ustali, zamahnu nožem na sirotinju raju i od tog zamaha ubošće sebe u srce, nikoga drugog. Te žrtve postoje, taj spomenik u dušama, u svesti, on postoji. Postoji tamo gde treba, u Francuskoj. Ko je taj? Ne znam ni kako se zove… Sutra nećemo ni znati da je postojao. Ali to vam je zvanična politika, zna se ko je vodi. Od Londona čuvenoga, semeništa svega naopakog“, zaključio je legendarni glumac.
Na pitanje da li će Crna Gora,po modelu Ukrajine, tražiti autokefalnost Crkve, Božović odgovara:
„Ako neće ona — tražiće Amerika za nju. Kao što je i ovo tražila i sredila. A pogledajte, u ’Gorskom vijencu‘ Iguman Stefan kaže, hvaleći se, pričajući u vreme Božića: ’Bio sam u Vitlejem, u Atonsku goru, u sveto Kijevo‘ kao o najsvetijim mestima. I danas ’sveto Kijevo‘ hoće da odvoje od Rusije. A eto, sveto Kosovo su već odvojili od nas. Tu nam je neka sličnost sa velikim i bratskim narodom ruskim. Samo mi smo mali. Od nas skoro ništa neće ostati.“