Po treći put u Beogradu je održan ciklus sastanaka pod nazivom „Beogradske konsultacije“, koji se održava u okviru saradnje poslanika Evropskog parlamenta i poslanika i senatora Ruske Federacije.
Na sastancima su zajedno s ruskom delegacijom učestvovali i poslanici iz Nemačke, Austrije, Bugarske i Finske, a mnogi od njih, prema rečima Klimova, zauzimaju visoke pozicije u Evropskom parlamentu.
„To je danas, zapravo, jedina redovna platforma za direktnu razmenu mišljenja naših poslanika nakon što je čitav niz mojih kolega uključen u razne vrste spiskova i nakon što je faktički zamrznut rad Komiteta za parlamentarnu saradnju Rusija-EU“, rekao je senator.
On je naveo da je, zahvaljujući tome što Beograd nije uveo sankcije Rusiji i što je dostupan za svakog poslanika Evropskog parlamenta, ta platforma „danas postala jedino ostrvce zdravog razuma, na kojem se može razgovarati o veoma ozbiljnim temama otvoreno i profesionalno“.
„Ovog puta smo uzeli za osnovu tri praktično važne teme: dve teme se tiču novih izazova 21. veka, pre svega izazova u sferi informaciono-kompjuterskih tehnologija. Govorili smo u početku o takozvanoj ’digitalnoj budućnosti‘ i problemima koji tamo postoje, uključujući one koji su pred zakonodavcima naših država. Drugo, govorili smo o sajber-bezbednosti i sajber-kriminalu“, rekao je Klimov.
Treća tema sastanaka bili su izbori za Evropski parlament, koji će biti održani u maju 2019. godine, i nastavljanje međuparlamentarnih odnosa nakon njih.
„Odlučeno je da, koga god da izaberu narodi odgovarajućih država, moramo taj format da nastavimo sve dok Komitet Rusija—EU ne počne da radi normalno“, rekao je Klimov.