Kako je precizirao predstavnik Ministarstva Vladislav Maslenikov, radi se o pitanju transatlantske bezbednosti, zatim o nuklearnom sporazumu sa Iranom, ali i o odluci Vašingtona da napusti Sporazum o klimi.
„Moskva je apsolutno spremna za konstruktivni pristup u ponovnom uspostavljanju odnosa sa Briselom na osnovu uzajamnog poštovanja nacionalnih interesa“, istakao je on i dodao da je izostanak dijaloga, kada je reč o ovim ključnim pitanjima na koje i Moskva i Brisel imaju zajedničko stanovište, štetan za obe strane.
Istovremeno, oglasio se i zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Gruško, koji je rekao da SAD koriste politički pritisak na EU i po pitanju energetike, odnosno kako bi zemljama-članicama prodavale skuplji gas nego što je ruski, što dodatno može da posluži kao adut u približavanju stavova između Brisela i Moskve.
Sergej Fjodorov sa Evropskog instituta Ruske akademije nauka takođe smatra da, bez obzira na oštre nesuglasice koje postoje između Brisela i Moskve, pre svega kada je reč o Ukrajini, u poslednje vreme se može uočiti određeno približavanje stavova.
Kako kaže, povodom ovih principijelnih problema može se pronaći zajednički jezik, a Brisel i Moskva mogu da postanu protivteža američkom pritisku bez presedana i eksteritorijalnim američkim sankcijama, u tom smislu i protiv kompanija koje sarađuju sa tim zemljama.
Fjodorov ipak upozorava da je u ekonomskom smislu teško odupreti se SAD, pa čak i zajedničkim naporima.
„Bankarske operacije i kreditiranje kompanija se nominuje u dolarima i to čini čak 70 odsto međunarodne trgovine. Zato se ne sme zanemariti činjenica da Amerikanci imaju veoma jake mehanizme uticaja na svetski biznis. Ali ako uzmemo neku drugu sferu, izvan ekonomije i finansija, recimo pitanje izlaska Vašingtona iz Sporazuma o raketama malog i srednjeg dometa, tu bi već Evropa mogla vrlo aktivno da sarađuje sa Rusijom, jer u suprotnom, ona postaje meta SAD u slučaju nekog, daleko bilo, teškog vojnog konflikta“, ukazuje.
Fjodorov dodaje i da je ta vrsta saradnje bila jedna od tema susreta evropskih i ruskih političara tokom ceremonije obeležavanja kraja Prvog svetskog rata u Parizu.
Međutim, Vladimir Bruter sa Međunarodnog instituta za društveno-politička istraživanja nije toliko optimističan, jer smatra da Vašington i dalje ima snažne poluge moći kako bi opstruisao potencijalnu saradnju između Brisela i Moskve.
U slučaju da pritisak iz SAD na Evropu i Rusiju bude previše intenzivan, ocenjuje on, Evropa neće imati dovoljno mehanizama da se odupre, tako da se takva situacija može završiti ili povinovanjem Vašingtonu ili pak ozbiljnoj i dubokoj krizi između SAD i EU, za šta postoje zaista slabi izgledi u ovom trenutku.
„Bez obzira na to što Rusija ističe spremnost da u određenoj meri ’resetuje‘ svoje odnose sa Evropom, očekivanje nekih realnih promena i konkretno poboljšanje odnosa u ovom trenutku bilo bi isuviše optimistično“, zaključuje Bruter.