„Najupečatljiviju praktičnu primenu imaju srednjoročni ili Žiglarovi ciklusi, koji traju od 7 do 12 godina — od 1986. do 1987, od 1997. do 1998, 2008. godina — svaki od ovih perioda karakteriše činjenica da je u svetskoj ekonomiji bilo nekih poteškoća, koje su se različito realizovale u državama. Na primer, u periodu od 1986 do 1987. godine u SAD je bilo umereno usporavanje ekonomskog rasta, ali su u svetu cene nafte naglo opale“, objasnio je Hestanov.
„Godine 1997. kriza je u velikoj meri zahvatila jugoistočnu Aziju, što je kod nas izazvalo bankrot. Kriza 2008. je uticala na sve, i to skoro istovremeno. Nije potrebno biti vidovit da bi se predvidelo ponavljanje ovog ciklusa najverovatnije u periodu od 2019. do 2021. godine“, dodao je ekonomista.
Hestanov je napomenuo da je u ekonomiji veoma teško predvideti vreme pojave određenih događaja. Prema njegovom mišljenju, kako bi razumeli kako će se događaji odvijati, moramo videti šta se može očekivati od politike najvećih svetskih ekonomija, to jest od akcija američkih Saveznih rezervi. Napomenuo je da je indeks vrednosti imovine u najvećim američkim gradovima nedavno premašio nivo na kom je započela hipotekarna kriza 2007. godine. To, prema mišljenju Hestanova, može dovesti do daljeg povećanja referentne kamatne stope Saveznih rezervi SAD.
Takođe, vredi obratiti pažnju i na nivo kineskih međunarodnih rezervi koji je dostigao svoj vrhunac 2015. godine, nakon čega se obim rezervi smanjio. „U svakom slučaju, ako se rezerve značajno smanjuju, problemi u kineskoj ekonomiji rastu“, zaključio je ekspert.