Bez obzira na to što se pitanje o raspuštanju OPEK-a zasad ne razmatra ozbiljno, postoje mišljenja da bi OPEK mogao da zameni savez Rijada i Moskve.
Međutim, Dmitrij Adamidov, nezavisni analitičar za energetiku, smatra da je ovde reč o spekulacijama.
„To ne znači da će Saudijci to istraživanje stvarno i da sprovedu. Na tu temu ima mnogo spekulacija. Tim pre što se ta vest pojavila u jednom ključnom trenutku — za vreme američkih izbora i zasedanja OPEK-a +, na kom je trebalo da se reši pitanje smanjivanja proizvodnje nafte. Normalno je da se pred takve događaje pojavljuju glasine u stilu ’Hiljadu i jedne noći‘. To apsolutno ne znači da su Saudijci za to zainteresovani. U svakom slučaju, mislim da je to ’fejk‘, jer čak i ako sprovode neka istraživanja, oni to neće objavljivati na sva zvona“, kaže za Sputnjik ruski analitičar.
Adamidov takođe navodi da OPEK ima određene probleme povezane sa lošom disciplinom, borbom za vlast unutar kartela i različitim interesnim grupama, ali smatra da to „apsolutno ne znači da treba da dođe do raspada te organizacije“.
Međutim, on smatra da Saudijska Arabija zajedno sa Rusijom bez drugih članova OPEK-a ne može ozbiljno da utiče na tržište nafte, čak i pored činjenice da su one najveći proizvođači nafte u svetu — udeo Saudijske Arabije u ukupnoj svetskoj proizvodnji nafte je 12,8 odsto, a Rusije — 12,6 odsto.
„Prirodno je da se u glavi uvek prave razne opcije, da se razmatraju varijante i da se o njima razmišlja. Ako bi se na mestu OPEK-a pojavio drugi kartel, koji bi na primer činili Rusija, Saudijska Arabija i Iran, iako ih je teško zamisliti u jednom ’čamcu‘, neće se ništa promeniti. S druge strane, treba imati u vidu da se tržište nafte transformiše. Rusija počinje da u trgovini sa Kinom naftu obračunava u juanima, sa Evropom u evrima. Pre pet godina je to bilo nemoguće zamisliti. Moguće je da će uskoro biti onako kako je bilo šezdesetih — da slobodnog tržišta uopšte ne bude, već će postojati rigidno povezivanje dobavljač—potrošač. Do stvaranja OPEK-a, Amerikanci su prosto ulagali novac, uzimali naftu i odlazili sa određene teritorije“, kaže Adamidov.
Međutim, ima i onih ruskih eksperata koji smatraju da bi savez Rijada i Moskve mogao da uzdrma tržište, a ujedno tvrde i da je OPEK „davno umro“. Druga stvar je, kako kažu, to što se transformisao u OPEK+, u čiji sastav su ušle Rusija i neke druge zemlje-izvoznice nafte. Ta transformacija se dogodila prirodnim putem i nije rezultat nikakvih zabrana ili američkih antimonopolskih zakona.
Kako objašnjavaju, uticaj „tradicionalnog OPEK-a“ je oslabio zato što je kartel prestao da daje više od polovine svetske proizvodnje nafte, što znači da je prestao da utiče na tržište, stvarajući balans između ponude i potražnje.
Radi se o tome što je svaki član OPEK-a, bez obzira na to koliko proizvodi, značajan. Čak i mali proizvođač može da napravi presedan ignorisanjem kvota i da podrije sve dogovore lančanom reakcijom.
Eksperti ističu da pravila igre na tržištu moraju da postoje. Drugim rečima, ako bi se samo Saudijska Arabija i Rusija dogovorile o daljem smanjenju proizvodnje, a ostali radili ono što žele, onda bi cena nafte drastično pala.
Sve bi to, kako kažu, dovelo do borbe na tržištu među proizvođačima oko cena. Od te situacije profitirali bi kupci nafte, na prvom mestu SAD, kao najveći potrošač „crnog zlata“.
Rusija i Saudijska Arabija, kao veliki igrači, čine osnovu OPEK-a +, ali Iran, koji ne proizvodi i ne izvozi tako mnogo, nije ništa manje važan s političke tačke gledišta. Kako objašnjavaju eksperti, upravo Iran sve dogovore može da dovede u pitanje. Ako se Teheranu, dok je pod američkim sankcijama, ne svidi to što druge članice OPEK-a preuzimaju njegov udeo na tržištu i reši da izađe iz OPEK-a +, mogu nastati problemi tj. Iran može da potkopa ceo dogovor.
Iako ima nagoveštaja da bi tržište nafte moglo da se suoči sa novim potresima i šokovima, Adamidov očekuje da će cena nafte ostati stabilna, mada istovremeno napominje da to zavisi od više faktora, pre svega (geo)političkih.
„Da bi industrija mogla da nadoknadi rezerve, sadašnja cena od 70-80 dolara je optimalna za balans, zato što je jeftinih zaliha sve manje, a ova cena omogućava industriji da radi lagano i privlači investicije. Cene mogu da variraju, rastu i padaju, usled nekih geopolitičkih previranja, trgovinskog rata i sl. Mislim da će do 2040. godine cena nafte u proseku ostati na ovom nivou. Druga stvar je ako se bude išlo na podelu tržišta, što bi dovelo do toga da za 10 godina u Americi imamo cenu u dolarima, u Aziji u juanima, a u Evropi u evrima. To bi značilo da neće biti nikakvog jedinstvenog tržišta. Svejedno, to bi takođe dovelo do dugoročne ravnoteže, da proizvođači mogu mirno da proizvode i investiraju, pa bio ceo posao išao prilično glatko“, kaže Adamidov.
Podsetimo, „Volstrit džurnal“ je objavio da je Saudijska Arabija zatražila da se analizira mogućnost raspada OPEK-a, a američki list tu inicijativu povezuje sa pripremom zakona u SAD protiv kartela poznatijeg kao NOPEK, čiji je cilj da se američkim sudovima da nadležnost da vode antimonopolske slučajeve na račun država-članica OPEK-a i drugih država koje učestvuju u „zaveri“ kartela na naftnom tržištu. Međutim, prema rečima šefa Centra za naftna istraživanja „Kralj Abdulah“ Adama Seminskog, zakon sa tim nema nikakve veze.
Drugi izvori navode da saudijske vlasti zasad ne razmatraju ozbiljno pitanje raspuštanja OPEK-a, u kom Kraljevina ima dominantan položaj već 60 godina. Pravi povod za proučavanje tog pitanja je strah da potražnja za naftom može da opadne toliko da kartel prestane da igra raniju ulogu na tržištu, a da bi kao alternativa mogao da se pojavi savez Rijada i Moskve.
Seminski navodi da, bez obzira na to što se pitanje o raspuštanju OPEK-a zasad ne razmatra ozbiljno, Rijad već sumnja u to da će kartel postojati još dugo, jer Saudijska Arabija i Rusija mogu zajedno da utiču na tržište.